Према предању, ове три младе хришћанке одбиле су да се поклоне идолима упркос саветима и претњама. Када су изведене пред цара, Ирина је смело указала на бесмисао клањања предметима од камена и дрвета, истичући да су то дела људских руку, а не богови достојни поштовања. Њихова непоколебљивост разјарила је цара, који их је бацио у тамницу.
У то време, стари презвитер Зоил, коме се претходно у виђењу јавио свети Хрисогон, сазнао је за њихову скору смрт и сам се упокојио тридесетог дана после Хрисогонове мученичке смрти. Светитељка Анастасија Узорјешитељица, следбеница Хрисогонова, такође је унапред била обавештена о мученичком страдању сестара.
На путу у Македонију, цар је повео са собом све сужње, међу њима и ове три девице. Предао их је војводи Дулкитију на чување, али када је овај покушао да их оскрнави, Божја сила га је заслепила и понизила: уместо да приђе девицама, Дулкитије је у лудилу грлио и љубио котлове и лонце испред тамничких врата, одевен сав у гареж и ругло.
Након овог догађаја, цар је наредио другом војводи, Сисинију, да суди сестрама. Агапија и Хионија су након тешког мучења осуђене на спаљивање, док је Ирина остала још неко време заточена у нади да ће бити приморана на одрицање вере. Међутим, Божјом помоћу, Ирина је чудесно избављена из блудилишта и вођена анђелима из тамнице на једно брдо. Када су војници покушали да је ухвате, нису успели да се домогну врха, па су је убили стрелама.
Тело светих сестара, заједно са њиховим учитељем Хрисогоном, сакупила је света Анастасија и часно их сахранила. Њихова верност Христу и мученичко страдање остају вечни пример храбрости, чедности и неугасиве вере.
Сестре Агапија, Хионија и Ирина страдале су око 304. године, а њихов дан прославља се сваке године уз посебне молитве и богослужења.
ТРОПАР (глас 1):
„Јагњету и Пастиру Христу бîсте приведене мучеништвом, овчице разумне, добру трку свршишвши и веру сачувавши: Зато данас радосним душама просалвљамо, величанствене, свету успомену вашу, Господа Христа величајући.“
(k1info.rs)
