Сутра православни хришћани славе њен лик и дело, а овај дан испраћен је занимљивом причом њеног живота из ког су се јавила чврста веровања и обичаја којих се придржавамо.
У то време цар Диоклецијан прогонио је хришћане, али се, игром случаја, његов син заљубио у Пелагију. Но, како би избегла његову просидбу, потражила је помоћ епископа Клинона. Он ју је крстио и отворио јој пут ка вери, при чему се одрекла богатства и скупе одоре. Вратила се кући и признала мајци да се крстила и да од тог трена свој живот посвећује Христу.
Кад је ово чуо Диоклецијанов син, од туге је себи пресудио мачем. Пелагијина мајка, која је желела да се ћерка добро уда, из злобе преда ћерку Диоклецијану. Међутим, нису ни слутиле да ће Диоклецијан да се заљуби у прелепу девојку. Ипак, Пелагија није искористила то како би добила милост и чврсто је остала при одлуци да се не удаје. Због њене непоколебљивости, Диоклецијан је осудио на страшне муке – да се сажежење у металном волу, усијаном од огња. Када су је мучитељи обнажили, света Пелагија се прекрсти крстом и с молитвом на уснама, сама уђе у усијаног вола, где се у трен ока сва растопи као восак.
Подстакнути овом причом, у народу су се створили обичаји које треба практиковати на данашњи дан. Верује се да не трба да се на овај дан пале свеће, нити већи пламенови. У противном, веровање каже да ћете на себе навући злу Пелагијину судбину и остати без рода и порода, али и љубави.
