Овај светитељ – милостив, мудар и неустрашив свештеник, провео је свој век у служби Бога. За живота су га већ сматрали светитељем и призивали у помоћ коју је несебично пружао, а веровање да он може да помогне и излечи сваку бољку, одржало се све до данас.
Свети Никола је био епископ Мире Ликијске у Малој Азији у тадашњем Римском царству, а данас у Турској. Живео је у 4. веку у граду Мира. У читавом хришћанству се поштује као светитељ и чудотворац.
Српска православна црква и њени верници обележавају данас празник посвећен преносу моштију овог свеца из Мире у Бари, где и данас почивају. Иако календарски не припада лету, овај дан се у народу назива и „летњи“ Свети Никола.
„Зимски“ Никољдан се прославља 19. децембра и код Срба спада у славу са навећим бројем свечара. Сви они који славе Светог Николу, данашњи дан обележавају као преславу, и обрнуто.
Хришћани верују да је Свети Никола чудотворац и да се многа чуда дешавају од његових чудотворних моштију из којих непрестано избија свето миро, којим се лече болесници. Овај светитељ је спашавао насукане и изгубљене бродове, па се сматра заштитником морепловаца. Због тога га морнари често позивају при опасним ситуацијама или бродоломима.
На овај датум су све лађе, где год се налазе, бацале своја сидра и до сутрадан мировале, одајући славу овом светитељу. Данас се често заустављају лађе док се морнари помоле светитељу и онда настављају пут.
Хришћани верују да својим чудесним моћима Свети Никола помаже сваком ко му се обрати за помоћ у болести, немоћи и душевној патњи. Уз помоћ његове молитве слепима се враћа вид, хроми проходају, а глувима се враћа чуло слуха. Према предању из наших крајева, управо је Свети Никола повратио вид слепом српском краљу Стефану Дечанском.
Током векова, Свети Никола је постао један од најомиљенијих светаца и за њега се везују многи обичаји опстали из давнина. Данас, према традицији, никако не ваља прати веш, чистити кућу и радити било какве кућне послове.
