Иако је у Србији већ годинама на снази Правилник о начину обављања организованог превоза деце, који формално прописује услове безбедности, недавни инциденти сведоче да деца и даље нису адекватно заштићена током путовања. На удару нису само ђаци на екскурзијама, већ и малолетници који путују у организацији културно-уметничких друштава и спортских клубова.
Један од најсвежијих и најдрастичнијих примера забележен је у понедељак, када се на путу Зајечар–Параћин, код Бољевца, запалио аутобус пун ученика ОШ „Никодије Стојановић Татко“ из Прокупља. Захваљујући брзој интервенцији, сви ученици су евакуисани без повреда, али је возило у потпуности изгорело.
Прве информације указују на „самозапаљивање аутобуса“, док организатор путовања — туристичка агенција која је ангажовала превозника — тврди да је возило имало важећу техничку документацију.
Стручњаци: „Шта ако су унутра деца из вртића?“
Из Комитета за безбедност саобраћаја (КБС) подсећају да овакви инциденти отварају питања која захтевају хитно решавање. Дамир Окановић из КБС указује на опасност коју представља чињеница да није прописана старосна граница за аутобусе који превозе децу.
– Шта би било да су у аутобусу била деца старости 4–5 година? Да ли би успела да се евакуишу на време? – упитао је Окановић на друштвеној мрежи X, подсетивши да је КБС више пута предлагао увођење старосног лимита за аутобусе, али тај предлог није прихваћен.
Минимални стандарди и бројне рупе у пракси
Према важећем Правилнику, довољно је да аутобус има важећу регистрацију, потврду о техничкој исправности не старију од 30 дана, сигурносне појасеве, систем за грејање и хлађење и основну безбедносну опрему. Старост возила, међутим, није регулисана, што значи да су на путевима и аутобуси старији од 20, па чак и 30 година — под условом да су формално „технички исправни“.
Крајем прошлог месеца у Ужицу је спречена слична ситуација када је један од аутобуса намењених за екскурзију у Сирогојно, са више од 100 ђака, пао на техничком прегледу због неисправних кочница. Пре три године, такође у Ужицу, ђаци нису ни кренули на екскурзију јер је утврђено да један од возача има истеклу дозволу.
– Ово су примери који показују да Правилник поставља тек најниже безбедносне стандарде. Пракса показује да су неопходни додатни критеријуми, пре свега у погледу старости возила и искуства возача – истиче Окановић.
„Папирни“ тендери и „аутобуси са њиве“
Још један проблем на који указује стручна јавност јесте злоупотреба тендера. Како наводи Окановић, превозници често на конкурсима представе возила млађа од 10 година, а на терен шаљу аутобусе двоструко старије.
– Постоје и такозвани „аутобуси са њиве“ — увезени половњаци старости 20–30 година, који се активирају само у сезони екскурзија – упозорава он.
Возачима екскурзија као први радни дан
Када је реч о возачима, Правилник захтева да имају најмање три године искуства, лекарско уверење, важећу дозволу, квалификациону картицу и уговор о раду. Међутим, због великог мањка професионалних возача у Србији, често се запошљавају млађи и мање искусни возачи.
– Закон је измењен тако да се возачка дозвола за камион може добити са 18 година, а за аутобус са 21, што значи да некоме екскурзија може бити први радни дан – додаје Окановић.
Ризик већи од школских екскурзија
Важно је истаћи да Правилник не обухвата само школска путовања. Он се односи и на превоз малолетника у организацији културно-уметничких и спортских удружења, што значи да потенцијални ризик обухвата знатно ширу популацију деце и младих.
Блиц
