Станковић је гостујући на К1 телевизији, рекао да ће факултети који не уђу у „чамац за спасавање“, избрисати себе са академске мапе и упозорио да понестаје времена и да на факултетима треба да буду озбиљнији и одговорнији када је реч о роковима.
„Може још да се купе карте, али мислим да их понестаје. Мислим да понестаје времена. Предуго све ово траје, а улог је огроман – опстанак образовања. Има још оних који живе у неком специфичном политичком стању које спаја фантазму и неки инат и бег од одговорности за ово што је урађено протеклих месеци“, рекао је Станковић.
Оценио је да је време да свако ко је на универзитету, без обзира како је политички опредељен, подвуче црту истичући да је приоритет свих приоритета да Србија има функционалан високошколски систем.
Станковић је рекао да је онлајн настава изнуђено и привремено решење за ову школску годину и да је последица околности у којима се налазимо.
“Тако је како је, боље и онлајн настава, боље можда и већа динамика када говоримо о испитним роковима, али да студентима и друштву, просто универзитет, одужи своју дуг, а то је да пренесе знање и верификује то знање код студената“, казао је Сзанковић.
Говорећи о роковима да факултети надокнаде наставу, Станковић је рекао да се планови надокнаде разликују од факултета до факултета и да факултети који имају теоријску наставу уз мало већи напор воље и ангажовање наставника и студента на раду на онлине платформама, могу брже то да заврши.
“Разговарао сам са људима са Математичког факултета, њихови интензивни курс којим би највећи део градива прве године завршили, траје десет недеља. Они су већ започели и већ им се то на одређени начин исплати, јер држава свакога ко је спреман да надокнади наставу правично награди зарадом која му припада. Ми желимо политику чистих рачуна“, казао је Станковић.
Нагласио је да они који буду желели да остану део процеса проблема да ће бити “избачени из чамца за спасавање и да ће те институције саме себе расформирати.
Упозорио је да су поједини факултети пред озбиљним финансијским и организационим изазовима који могу угрозити њихов опстанак и указао да се финансирање факултета базира на броју нових студента, као и да већ постоје дугови одређених институција.
“Ако немате нове студенте, и немате основе да добијате новац, како ће да преживе. Медицински факултет има 1000 страних студента чија школарина кошта више хиљада евра. Неиспоручена услуга подразумева захтев за компензацију. Уз затезне камате. Ко покрива тај дуг? Да ли имају толике сопствене приходе да могу да компензују ту штета? Домаћи студенти који су, такође, на самом финансирању, а који нису добили услугу, могу да покрену то“, рекао је Станковић.
Он је казао да о томе треба да размишљају декани и управе факултета, а да је су министарство и влада стварају организационо-финансијски и нормативне претпоставке и нагласио да су спремни да помогну сваком факултету.
Станковић је рекао да, упркос блокадама, велики број високошколских установа наставља са радом, да у Крагујевцу раде сви факултети, да у Новом Саду у континуитету ради Учитељски факултет, а у Суботици се настава одвија на мађарском језику.
Додао је да новосадски универзитет има 13 факултета, од којих седам већ функционише, док је још један факултет „на путу да проради“.
Како је рекао, у Београду је више од две трећине факултета добило дозволу за онлине наставу.
Станковић је рекао да се очекује да и они који су до сада били међу најтврђим противницима преласка на онлајн модел промене став.
“Биће још неких који су били радикални у том фронту одбијања онлајн наставе, јер је то рационално решење у датим околностима“, казао је Станковић.
