У НОПС наводе да су, на основу члана 79. Закона о заштити корисника финансијских услуга („Службени гласник РС“, бр. 104/2023), банке и други даваоци кредита дужни да најкасније до 1. јула 2025. године самоиницијативно обришу хипотеке и залоге за отплаћене кредите. У овој организацији подсећају да ова обавеза не подразумева никакав додатни захтев корисника, нити банке имају право да наплате било какве трошкове за овај поступак.Ко ће то да плати?
„Ако је корисник измирио обавезе по уговору о финансијској услузи пре ступања на снагу овог закона, а средство обезбеђења по том уговору је била хипотека уписана у корист даваоца кредита или покретна ствар над којом је успостављена залога уписом заложног права у одговарајући регистар, давалац кредита дужан је да најкасније до 1. јула 2025. године предузме одговарајуће активности ради брисања хипотеке, односно заложног права из тог регистра“, наводе у НОПС законске одредбе на које се позивају
„Наглашавамо да ово значи да грађани више нису дужни да прикупљају документацију, плаћају таксе, нити ангажују нотаре. Све је на банкама, које су законом обавезане да ураде следеће: прибаве релевантну документацију, издају брисовне изјаве, поднесу захтев за брисање хипотеке или залоге, обавесте клијента о извршеном брисању, све то учине о свом трошку, без права на рефундацију“, објашњавају у НОПС.
Много више хипотека него што банке мисле
Потенцијални проблеми могу се јавити у пракси, наводе у НОПС и истичу да је важно упозорити да велики број банака, које су прошле кроз спајања, аквизиције и миграције података, више не располаже ажурном документацијом о старим уговорима и средствима обезбеђења.
„Интерни подаци говоре о најмање 40.000 таквих случајева, док потрошачке организације упозоравају да је стварни број вишеструко већи. У ситуацијама када брисовна изјава не постоји, регистар не може да уклони хипотеку, што грађанима представља озбиљну препреку у промету непокретности или подизању новог кредита, иако су претходне обавезе можда уредно измирене још пре више од десет година“, наводи НОПС и поставља питање „да ли банке свесно чекају масовне тужбе грађана како би избегле ову законску обавезу – или рачунају на неинформисаност клијената и законску тишину након 1. јула“.
Грађани да провере у катастру
Из Националне организације за заштиту потрошача упозоравају да је реч о погубној пракси која је на штету грађана и која банке може да кошта још више.
„Грађани ће пронаћи начин да се информишу и заштите своја законом загарантована права. Стога овом приликом позивамо грађане да провере статус својих непокретности у катастру (РГЗ) и регистру залога (АПР) и да након 1. јула експлицитно затраже доказ да је банка поступила у складу са законом.
У супротном, сваки грађанин има основ за покретање приватних тужби, групних судских поступака, као и обраћање регулаторним телима због кршења законских обавеза. Закон је јасан. Рок је одређен. Банке морају да га поштују, а грађани су ту да их на то подсете“, закључују у Националној организацији за заштиту потрошача.
Еспресо
