Дигитализација економије претворила је дигиталне канале у главне изворе финансијских превара а тренутно су два најчешћа типа преварних шема фишинг превара и инвестициона превара, изјавио је данас Ђорђе Гојковић из Сектора за заштиту корисника финансијских услуга у Народној банци Србије (НБС).
Он је у видео рубрици „Корисно је да знате“, објављеној на сајту НБС истакао да се под фишинг преварама сматрају ситуације у којима криминалци од корисника захтевају податке за плаћање како би самостално обавили неодобрене платне трансакције користећи те податке.
Додао је да сам назив преваре потиче од енглеске речи за глагол пецати – алудирајући на начин на који криминалци долазе до жељених података.
Према његовим речима за инвестиционе преваре се сматрају ситуације у којима криминалци наводе корисника да сам обави платну трансакцију ка лицу које није оно за које се представља.
И код фишинг и код инвестиционих превара криминалци претходно стичу поверење жртве или користе непажњу корисника на различите начине.
„Код фишинга путем СМС-а, криминалци ће готово увек покушати да се представе као неко друго лице. Најчешћи примери код нас су лажно представљање именом јавних предузећа попут Поште Србије или Електродистрибуције, институција односно државних органа попут министарстава, телекоминикационих оператора попут МТС-а или пак именом привредних друштава попут банака“, рекао је он.
Када су у питању инвестиционе преваре путем СМС-а, криминалци обично контактирају са корисницима представљајући се као брокери, успешни бизнисмени, адвокати оставиоца који иза себе оставља велико богатство, финансијски саветници и слично.
Објашњавајући како да се препозна превара путем поруке Ђорђе Гојковић је навео да је први и основни корак не само код фишинг и инвестиционих превара већ и код дигиталне безбедности уопште – провера пошиљаоца.
„Провера подразумева, да ли порука стиже с непознатог броја, да ли је то позивни број стране државе. Највећи број порука од непознатих пошиљалаца, а нарочито са страних бројева, које макар посредно имају везе с вашим финансијама, јесу поруке које шаљу криминалци“, навео је он.
Међутим, дешава се, као и у тренутно актуелним преварама, да порука стиже од поузданог пошиљаоца и да се ослања на дотадашње поруке које је слао
Тада би требало, саветује Гојковић, добро читати текст поруке и уколико она упућује на непознати линк, неопходно је бити крајње опрезан.
„Често саме поруке садрже граматичке грешке, односно незграпне формулације. Ако порука садржи линк на који вас упућује, у случају превара тај линк ће готово увек бити различит од линка правог сајта на који вас упућује, чак и ако сам сајт изгледа исто“, рекао је он.
Додао је да је најбољи савет да се уопште не отварају непознати линкови од непознатих пошиљалаца, а ако неко није сигуран да ли је линк прави, може га упоредити са правим, верификованим линком веб-сајта коме ће приступити преко претраживача.
И најмања разлика у реду речи или броју слова треба да буде црвени аларм да је реч о превари.
Посебно је истакао и да криминалци који се баве преварама у платном промету често користе емоције страха и журбе корисника.
„Просечан човек увек реагује на опасност, нарочито ако му је она предочена као непосредна. Тако, рецимо, ако вам се у изглед ставља некаква опасност од губитка новца, искључења телевизије, струје или воде или друга штета коју морате да спречите у нереално кратком временском року, реч је о превари“, истакао је он.
Напоменуо је да, иако је животни темпо генерално ужурбан, ниједна институција, установа или јавно предузеће неће од грађана тражити реакцију у неколико минута, о чему год да је реч.
Зато је неоходно прибрано прочитати поруку и урадити претходно поменуте провере.
Према његовим речима, криминалци који се баве инвестиционим преварама углавном користе друге пориве људи попут жеље да материјално допринесе себи и породици, као и личну сатисфакцију коју ствара зарада.
„Свет у коме сви брзо и лако зарађујемо јесте утопија, па је главна одбрана против овакве врсте превара разборитост. Ако је нешто превише добро да би било истинито, вероватно је превара“, рекао је он.
Његов је савет да ако се на основу свега наведеног не може утврдити да ли порука наводи на превару, неопходно је обратити пажњу на то да ли пошиљалац тражи поверљиве податке о платној картици, односно другом платном инструменту које само клијент зна.
„Ако је одговор потврдан, будите сигурни да имате посла с криминалцима који желе да искористе ваша новчана средства“, рекао је он.
Када је реч о могућности повраћаја новца за оне који су били жртва преваре Гојковић је рекао да је повраћај новца могућ, али да зависи од много различитих фактора те да је немогуће унапред рећи у којим случајевима ће рекламација односно приговор или притужба корисника бити успешна.
„То нарочито важи за инвестиционе преваре. Имајте на уму да банка не може бити одговорна за слободне одлуке корисника да пренесу новац непознатим лицима у жељи да брзо и лако зараде. Управо због тога, ваш новац је најсигурнији када превару препознате на њеном почетку“, навео је он.
БОНУС ВИДЕО:
