Црквени календар за август 2025. године доноси неколико веома важних празника, као и Великогоспојински пост, најкраћи али и најстрожи пост у току године.
Током месеца православни верници прославиће Светог Илију, Благу Марију, Свету преподобномученицу Параскеву, Светог великомученика Пантелејмона, Преображење, Преподобне Зосима и Јакова Туманског, као и Успење Пресвете Богородице.
Црквени календар за август 2025. године:
Свети пророк Илија – Илиндан
Свети пророк Илија, у народу познат као Илија Громовник, слави се 2. августа. У црквеном календару овај дан је означен црвеним словом. Свети Илија, веома поштован у православљу, важи за строгог проповедника етичких вредности.
Сматра се да је преласком на хришћанство, српски народ особине старог бога Перуна, који је управљао муњама и громовима, приписао Светом Илији. Због тога велики број обичаја и веровања потиче још из претхиршћанског времена.
У народу постоји и изрека „од Светог Илије сунце све милије“, што значи да празник означава прекрентницу и крај тропским летњим данима.
Света Марија Магдалина – Блага Марија
Два дана после Светог Илије, верници Српске православне цркве обележавају дан посвећен Светој Марији Магдалени, празник који је у народу познат као Блага Марија. Марија Магдалина (често и Марија Магдалена) била је Исусова исписница. Према предању, син Божји ослободио ју је седам злих демона који су је мучили. Постала је верна следбеница током његовог земаљског живота. Када су разапели Исуса на Голготи, са Марија Магдалина стајала је са Пресветом Богородицом. Благу Марију посебно поштују жене.
Света преподобномученица Параскева – Света Петка Трнова
Српска православна црква 8. августа обележава празник Свете Петке Трнове. Њиме се завршава мали летњи циклус женских празника, коме припадају и Огњена Марија и Блага Марија.
Иако није означен црвеним словом, празник се изузетно поштује у Србији. Многе породице славе Свету Петку Трнову, као и поједини манастири. Преподобна мученица Параскева сматра се заштитницом жена, па се и веровања која прате празник односе на њих. Веровања кажу да жене на дан посвећен овој светитељки не треба да месе хлеб, да перу веш, износе пепео или да обављају тешке послове, како им током године (од августа до августа) не би трнуле руке.
Свети великомученик Пантелејмон
Дан Светог мученика Пантелејмона обележава се 9. августа и спада у такозване непокретне празнике – увек се празнује седам дана после Светог Илије и спада у такозване љуте свеце. Свети Пантелејмон сматра се већ скоро 2.000 година заштитником медицине и фармације. Име Пантелејмон значи свемилостиви. Многе породице у Србији прослављају Светог Пантелејмона као крсну славу.
Изношење Часног крста – почетак Великогоспоијнског поста
Тачно две недеље од почетка месеца почиње Великогоспојински пост празником изношења Часног крста. Великогоспојински пост је најкраћи – траје свега две недеље, али је у исто време и најтежи од четири велика поста током године. Уведен је у част и према примеру Пресвете Богородице, Мајке Божије, која је време пре упокојења провела у сталном посту и молитви.
Преображење Господње
Српска православна црква слави 19. августа Преображење Господње, један од највећих хришћанских празника. Овај дан прославља тренутак када се христова божанска природа први пут учинила видљивом на гори Тавор пред апостолима.
Обичај је да се на Преображење у цркви освећује грожђе и дели народу у знак захвалности Богу на плодовима за исхрану. Велики број верника неће чак ни да окуси грожђе пре 19. августа, јер се тек после Преображења оно „преобрати“ у зрело. Верује се да се на овај дан „преображава и гора и вода“, те да се после Преображења не треба купати у реци, језеру и мору.
Преподобни Зосим и Јаков Тумански
Свети Зосим и Јаков помажу болеснима, а православни верници 21. августа обележавају спомен на њих. Ово је велики празник који се у манастиру Тумане посебно обележава.
Свети Зосим тумански био је велики молитвеник и духовник. Припада групи монаха исихаста, познатих под именом Синаити, који су у време кнеза Лазара, населили Србију. О његовом животу нема сачуваних историјских података. Манастир Тумане било је место где је по предању живео сам у каменој пећини испосници.
Преподобни Јаков, рођен је као Радоје Арсовић 1894. године у селу Кушићи надомак Ивањице. Стекао је два доктората у Француској, али га је једном приликом дотакла благодат Божја. Напустио је службу и световни живот, па је уз владику Николаја започео своје подвизавање у манастиру Жича. Као искушеник прошао је сва монашка послушања. Изузетно скроман и ћутљив, стекавши многе духовне дарове, био је и прозорљив. Пребијен је до смрти 1946. године. По сопственом завештању сахрањен је у манастиру Тумане. Мошти су му откривене 21. октобра 2014. године.
Успење Пресвете Богородице – Велика Госпојина
Две недеље од Изношења Часног крста, 28. агуста верници СПЦ славе Успење Пресвете Богородице, у народу познат и као Велика Госпојина. Обележава се као успомена на Богородицу, а према црквеном предању Велика Госпојина је дан када се Мајка Божја вазнела на небеса и „предала свој дух у руке Спаситеља“.
Ово је један од пет Богородичиних празника и у црквеном календару уписан је црвеним словом, што сведочи колико је овај празник значајан. Велика Госпојина је последњи велики празник у црквеној години, која почиње 1. септембра, а завршава се крајем августа.
Успење Пресвете Богородице многе православне породице светкују као крсну славу. На овај дан завршава се Великогоспојински пост. Одвајкада се овај дан сматрао празником жена и мајки, па је у народу обичај да се данас не раде никакви велики послови. Такође, верује се да на Успење Пресвете Богородице не би требало отпочињати ништа ново.
БОНУС ВИДЕО:
