Православни верници данас обележавају празник Изношење Часног крста, установљен као спомен на истовремену победу Грка над Сараценима и Руса над Бугарима.
Обе војске тада су пред собом носиле крстове, из којих је, према предању, засветлела небеска светлост, доносећи им снагу и победу.
Празник је установљен у време грчког цара Мануила и руског кнеза Андреја. Тада је одлучено да се сваког 14. августа износи Часни крст из цркве Свете Софије – најпре на средину храма, а затим и на улице, како би му се народ поклонио и подсетио на Божију помоћ у тешким временима.
Није се износио обичан крст, већ управо Часни Крст који је био чуван у храму царског двора. Дан раније, крст је преношен у Свету Софију, одакле је ношен улицама Цариграда, ради освећења земље и ваздуха. Након четрнаест дана, свечано је враћан у храм царске палате.
Током Госпојинског поста, верници се придржавају строгих правила поста, постећи на води и уљу, осим на празник Преображења Господњег, 19. августа, када је дозвољено јести рибу.
Овај пост се сматра строжим од Божићног и Апостолског поста, због великог поштовања према Пресветој Богородици. Први пут се спомиње у списима Теодора Студита 826. године, а коначно је утврђен на Цариградском сабору 1166. године.
Пост има две димензије – телесну и духовну. Телесни пост подразумева уздржавање од јела животињског порекла, док духовни пост захтева одрицање од грешних мисли, жеља и дела.
Срећан пост свим верницима, да вас прати мир, здравље и љубав кроз духовни пут!
БОНУС ВИДЕО:
