Упркос присутним неизвесностима, штедња становништва наставила је да расте и у 2025. години, а динарска штедња је у првој половини године повећана за 4,5 милијарди динара, односно за 2,4 одсто и крајем јуна је износила 195,7 милијарди динара, објавила је данас Народна банка Србије (НБС).
Раст је забележила и девизна штедња и то за 313,0 милиона евра или 2,0 одсто. Већ крајем јула динарска штедња је премашила 200 милијарди динара, а девизна штедња је достигла готово 16 милијарди евра, што представља највише износе штедње до сада, наводи се у саопштењу и додаје да се динарска штедња веома приближила учешћу од 10,0 одсто укупне штедње у домаћим банкама.
Према резултатима најновије полугодишње анализе исплативости динарске и девизне штедње, урађене за период од јуна 2012. до јуна 2025. године, у протеклих 13 година, било је исплативије штедети у домаћој валути, без обзира на рок орочења штедње.
Наводи се да су већој исплативости динарске од штедње у еврима допринеле више каматне стопе на штедњу у динарима него на штедњу у еврима, повољнији порески третман прихода од камате на штедњу у домаћој валути у односу на штедњу у страној валути, као и очување финансијске стабилности и релативне стабилности курса динара према евру.
Орочавањем штедње од јуна 2012. на годину дана и њеним реорочавањем у периоду од 13 година, према анализи исплативости штедње, штедиша би на улог од 100.000 динара на крају периода орочења, у јуну 2025. године, добио готово 58.000 динара, близу 500 евра, више од штедише који би у том периоду на штедњу у еврима положио противвредност истог износа, прерачунато по просечном курсу динара према евру у месецу орочења.
Штедиша који би од јуна 2024. године штедео у домаћој валути, на уложених 100.000 динара, добио би у јуну 2025. преко 1.800 динара више од штедише који би у истом периоду орочио 100.000 динара у еврима.
Орочавање динарске штедње на три месеца показало се исплативијим од такве штедње у еврима у готово 92 одсто потпериода, а орочавање штедње на две године у свим посматраним потпериодима. Штедња у домаћој валути у протеклих 13 година повећана је за више од 11 пута.
Бржи раст динарске штедње од девизне утицао је на повећање њеног учешћа у укупној штедњи – са 1,89 одсто у јуну 2012. године на 9,61 одсто у јуну 2025. године.
Када је реч о структури динарске штедње у првом полугодишту ове године, повећана је штедња рочности до шест месеци, док је штедња орочена на рокове дуже од шест месеци смањена.
Раст је најизраженији код штедних улога рочности од три до шест месеци.
Просечан износ динарске штедње по партији крајем јуна је износио 191.000 динара.
У истом периоду од 13 година, девизна штедња је порасла за 7,8 милијарди евра, тако да је девизна штедња повећана готово два пута.
Када се посматра само прво полугодиште ове године, раст девизне штедње резултат је у највећој мери знатнијег орочавања штедње по виђењу, која чини 66,5 одсто укупне штедње, као и штедње на рок од шест до 12 месеци.
Просечан износ девизне штедње по партији крајем јуна је износио 4.063,4 евра.
Када је о инфлацији реч из НБС наводе да је просечна инфлација у првих шест месеци ове године износила 4,3 одсто а циљ Народне банке Србије три плус минус 1,5 одсто.
У истом периоду базна инфлација, по искључењу цена хране, енергије, алкохола и цигарета) бележи пад, са 5,3 одсто у децембру 2024. на 4,7 одсто у јуну ове године.
Од почетка ове године очувана је релативна стабилност курса динара према евру упркос депрецијацијским притисцима који су преовладавали током првих пет месеци, када је Народна банка Србије нето продала 1.000 милиона евра на међународном девизном тржишту, продала 1.350 милиона евра и купила 350 милиона евра.
Међутим, од јуна поново доминирају апрецијацијски притисци, тако да је НБС у јуну и јулу путем интервенција на међународном девизном тржишту купила 1.130 милиона евра, чиме је не само надокнадила нето продају девиза него и додатно увећала девизне резерве.
Бруто девизне резерве су на крају јула износиле 28,3 милијарде евра, а нето 24,1 милијарду евра.
Учешће проблематичних кредита у укупним кредитима од почетка примене Стратегије за решавање питања проблематичних кредита, од августа 2015. године, знатно је смањено и то са 22,4 одсто на најнижи ниво од 2,3 одсто у јуну 2025. године.
БОНУС ВИДЕО:
