Ovog meseca navršava se tačno 50 godina od izdanja albuma Tine Turner
simboličnog naziva Acid Queen (Kisela Kraljica). Inače, to je Tini drugi solo album i
poslednji gde je radila sa svojim suprugom i kolegom Ike Turnerom. Nakon toga, razišli
su se svako na svoju stranu. Nesporno je da je Ike Turner bio jedan vrsni muzičar
rokenrol i soul muzike.
Mora se istaći i to da je malo ranije Tina bila deo i rok opere Tommy grupe Who.
Otuda i njena saradnja sa Pit Townshendom gde je na albumu Acid Queen izvela dve
njegove numere, Acid Queen i I Can See For Miles, naravno na svoj način, a tek u
kasnijem desetleću pokazaće svoje, gotovo neograničene, vokalne mogućnosti.
Acid Queen u umetničkom smislu nije prekretnica za Tinu, ali predstavljao je
jedan novi, uzvišeniji stepenik, na koji je kročila buduća mega zvezda. Iako je tada
imala 36 godina, što bi se reklo u mlađoj zreloj dobi, još uvek je bila daleko od one
prave prilike koja će joj se otvoriti bezmalo tek posle decenije. No, uspostavljala je
lagano jedan prepoznatljivi stil, koji nije odisao samo pukom seksualnošću na sceni, već
je i sama svoju, kako fizičku, tako i vokalnu slobodu sticala. A za nju se morala boriti,
kako sa bivšim suprugom Ikom Tarnerom, tako i sa samom sobom. Da bi se uspelo,
nije dovoljno samo vizuelno i scenski privući auditorijum, uz dozu talenta i upornosti, te
pogleda nestvarne lune, neophodno je da se ovlada i sopstvenim željama, odnosno iste
se moraju uklapati u realnost, pošto život jeste sve, samo ne bajka, a Tina je u to vreme
bila daleko od princeze.
Gorki ukus estrade vrio je u njoj godinama unazad, iscrpivši se u prvoj dekadi svoga
umetničkog delanja, smogavši snage da se izbori sa svim onim tragovima koji su
ustavljali jedan eksplozivni narativ ljubavi i muzike, preporučila je sebe samu na blizinu
trona rok pop bluz soul kraljice, ali se sticao utisak da je reč da se presto sam njoj
približavao, nezavisno od njene volje. Kako je to bio proces u nastajanju, ali i trajanju,
bilo je potrebno vreme. Ono ispunjeno marljivošću, skoncentrisanošću i dubokom
utreniranošću da se postane lider sopstvene senke. Kada je sve to skockala, posvetila
se sama sebi i opredeljenju da stvori i ostavi nešto iza sebe, stisnuvši zube, namestivši
osmeh na lice i stisnuvši pest, krenula je u osvajanje života.
Tina Turner jeste u drugoj polovini osamdesetih godina prošlog stoleća ostavila
par izuzetnih albuma, sa hitovima koji će i možda i samu rok pop muziku nadživeti, ali je
u temeljima istih ugradjeno i podosta materijala sa albuma Acid Queen. Tina je
pokazala kako može, na sebi svojstven način, otpevati i održati nivo sa dve poznate rok
numere Stounsa (Under my thumb i Let s spend the night together), kako može
razgraditi teme Pit Tauzena i benda Who (Acid Queen i I can see for miles), da bi ih
opet, kao u nekm dalekom svemiru, spojila i pokazala kako se može ista stvar, na više
načina, kvalitetno interpretirati, a da se ne ospori ni na jedan način stvaralaštvo
originalnog dela, niti sloboda umetnika koji se drznuo da istu obradi i prilagodi sebi.
Prvu stranu albuma zatvara prefinjena izvedba Whole Lotta Love od Zepeelina.
Sjajna tema iznikla iz ranih radova Pejdža i Planta, kao da je na njihov šlag na torti Tina
dodala tu lepršavost i tihu najavu njenog razbijačkog glasa. Osećala se ta prikrivena
glad za životom, ljubavlju i svakodnevim, običnim, radostima. Još uvek je u njoj samo
tinjao taj strastveni žar, jahačica punokrvnih, slobodnih konja i plesačica oslobođenih
užitaka, na vlastitom pepelu prošlosti, suptilno i lagano, gradila je svoju budućnost.
Drugu stranu albuma otvara Baby – Get It On, koju je napisao Ike Turner. Tada,
još uvek supružnici, zajedno su otpevali vrlo moćno urađenu numeru, bar na trenutak
blesnuvši zajedno. No, rođena da bude tigrica, mačka se ne može dugo držati u
kavezu.
I sledeće tri numere napisao je Ike Turner. Bootsey Whitelaw i Pick Me Tonight
su takođe veoma interesantne numere u muzičkom smislu, no ne odišu nekom
posebnom virtuzioznošću kao što je tema koja zatvara sam album Rockin And Rollin,
gde Tina definitivno pušta svoj moćni glas, ispunivši nadolazeći sumrak nekom tihom
svetlošću i kao da jaši vetar, odlazi sa istim u noć.
Ništa se ne zgodi slučajno, stvari se uglavnom ne dešavaju same od sebe, uvek
biva neki inicijator koji ih pokreće, u jednom ili drugom smeru. U Tininom slučaju, posle
poteških godina provedenih sa Ikom Turnerom, nespornom zvezdom koji joj je, na
jednoj strani, pogurao karijeru i započeo brušenje jednog takvog dijamantskog glasa, ali
na drugoj zadao poprilično boli, tako da je taj oporavak Tinin potrajao, prevagnuo na
stranu da od nje stvori konačnog pobednika. Kako u estradnom smislu, tako i životnom.
Miodrag Marković
