Унија послодаваца Србије предлаже темељну реформу образовног система, од укидања застарелих занимања из наставних планова до увођења нових програма који одговарају тржишту рада данас и ономе што нас очекује у будућности. Њихов предлог већ је стигао до Владе Србије, а Министарство просвете позвало је представнике привреде да учествују у креирању наставних програма за будуће средњошколце.
Према речима Јелене Јевтовић из Уније послодаваца, највећи дефицит радника у Србији примећује се у одређеним секторима.
„Тај тренд се највише види у секторима грађевине, угоститељства, туризма, пропратне услужне делатности, саобраћаја. Има га и у осталим секторима, али у овима у којима сам набројала је најизраженији дефицит„, истиче она.
Овај проблем довео је до тога да је Србија у претходном периоду издала чак 80.000 радних дозвола за стране држављане. Разлози за ову појаву су вишеслојни. Страни радници долазе у Србију привучени бољим платама у односу на своје матичне земље, док истовремено део домаћих радника одлази у иностранство у потрази за бољим условима.
Међутим, кључни проблем лежи у недостатку интереса младих за одређена занимања.
„За нека занимања, као што је грађевина, тесар, зидар, керамичар, не постоји интересовање младих за те школе“, напомиње Јевтовић.
Она додаје да је Србија једина земља у региону без Закона о занатству, који би значајно допринео промоцији ових занимања.
„Чак је и та наша иницијатива добила позитивно мишљење Социјално-економског савета, али се ништа није десило. Верујемо да ће и ова“, оптимистична је саговорница.
Застарела занимања и потреба за реформом
Један од кључних изазова са којима се суочава образовни систем јесу застарела занимања која се и даље уче у школама, а за којима на тржишту више нема потребе. Јевтовић наводи примере:
„Словослагач, дактилограф, ковач – мада он може да користи знање у другим гранама“
Према њеним речима, потребна је свеобухватна анализа како би се идентификовала ова занимања и уклонила из наставних планова.
„Ми радимо анализе на интерном нивоу, али не можемо на нивоу целе државе. Неопходно је да се уради анализа где би се идентификовало која занимања су у питању и да се изврши реформа сходно томе, односно да се та занимања ставе ад ацта и промовишу нека друга“, објашњава она.
Реформа образовног система не подразумева само укидање застарелих занимања, већ и увођење нових профила који одговарају потребама привреде. Јевтовић наглашава да циљ није само тренутно попуњавање празнина на тржишту рада, већ и дугорочно планирање.
„Поента је да се уради анализа како би могло дугорочно да се види у ком правцу ће се привреда и земља развијати“, каже она.
Ово укључује усклађивање образовних профила са секторима као што су геодезија, грађевинарство, архитектура, саобраћај, електротехника, информатика, машинство, туризам, угоститељство, економија, здравство, хемија, неметали, графичарство, пољопривреда и прерада хране.
Један од кључних предлога Уније послодаваца Србије јесте веће укључивање практичне наставе у образовни процес.
„Највећи бенефит би био када би се увело више праксе, када би се у школи училе вештине. Када идеш на праксу током школовања, уз то стицање формално стичеш и практично знање и вештине можеш да наслутиш шта су“, истиче Јевтовић.
Овакав приступ омогућио би ученицима да стекну знања и вештине које су директно примењиве на тржишту рада, чиме би се повећала њихова запошљивост након завршетка школовања.
Поред тога, потребно је мотивисати младе да уписују школе за занимања која су тренутно мање популарна, али веома тражена.
„Што се плате тиче, нису ниске зараде, чак су и статистике рађене да је то мало нижа плата него она коју имају факултетски образовани људи. Проблем је што немамо људе који се школују за та занимања“, напомиње Јевтовић.
Она додаје да су многи квалификовани радници или отишли у иностранство, или се пензионисали, или раде самостално, што додатно повећава дефицит кадрова.
Позитиван одговор из Владе
Уније послодаваца Србије већ је наишла на позитиван одговор. „Сада када смо послали иницијативу председнику Владе, из његовог кабинета је то прослеђено Министарству просвете и ми смо добили позив да именујемо компаније и оне који су међу њиховим запосленима заинтересовани да учествују у креирању образовних програма у овим секторима“, објашњава Јевтовић.
Представници привреде ће у радним групама учествовати у креирању нових наставних програма, са фокусом на знања и вештине које су релевантне за тржиште рада. Иако је процес тек започет, очекивања су велика.
„Не знам када ће бити први састанак, податке о компанијама смо доставили, не очекујем пре јесени. То је дуготрајан процес. На првом састанку треба утврдити неку методологију и направити план“, каже Јевтовић. Она верује да ће ова иницијатива донети конкретне резултате, али наглашава да је за то потребно време и квалитетна анализа.
Еуронеwс, Мондо
БОНУС ВИДЕО:
