Преображење Господње је један од најважнијих хришћанских празника у Српској православној цркви и прославља се 19. августа.
Посвећен је догађају када се Исус Христос преобразио на гори Тавор пред својим ученицима, показавши им своју божанску природу. Са њим су се појавили и Мојсије и Илија, а Бог Отац је изговорио: „Ово је Син мој љубљени, Њега послушајте.“
Преображење симболизује унутрашњу промену човека, обожење, духовно уздизање. У теолошком смислу, то је потврда божанске природе Христа и најава Његовог васкрсења. Празник нас позива на покајање и преображај у личном и духовном животу.
У народу постоји много легенди и веровања везаних за овај дан:
Преображење времена: Верује се да се тог дана „преображава“ природа – почињу хладније ноћи, и то је знак да се лето ближи крају. Често се каже: „Преображење — преображава се и гора и вода.“
Забрана рада: У неким крајевима Србије, сматра се великим грехом радити на овај дан, нарочито тежак физички посао.
Легенда о сунцу: По народном предању, на Преображење, у подне, „сунце застаје и преображава се“, и ко га тада погледа – може да види чудо.
Време за промену: Људи верују да се на Преображење мења не само време, већ и човекова душа. Зато је добар тренутак да се нешто ново отпочне или остави лоша навика.
Обичаји у Србији
Освећење грожђа: У цркву се на Преображење носи прво убрано грожђе да се освети. Народ верује да се тек након овог празника сме јести грожђе.
Литургија и причешће: Многи православци иду у цркву, присуствују Светој литургији и причешћују се.
Задушнице (у неким крајевима): У неким деловима Србије на Преображење се пале свеће за покој душе преминулих, иако то није званично задушни дан.
Слава: Преображење је слава многих породица, манастира и цркава у Србији, као и цркве у Смедеревској Паланци.
БОНУС ВИДЕО:
