У Србији је у 2024. години пријављен нестанак 1.289 одраслих и 1.775 деце, а број несталих се повећава последњих година, изјавио је Владимир Пауновић из Центра за несталу и злостављану децу.
Он је, поводом Међународног дана несталих лица који се данас обележава, рекао да је у циљу ефикасније и брже потраге за несталима потребно увести званични јавни регистар несталих лица.
“То нису мале бројке за државу од неколико милиона становника, а када упоредимо статистику од претходних година видимо да се број несталих, нажалост, повећава“, навео је Пауновић за Танјуг.
Додао је да се званични подаци односе на нестанке пријављене Министарству унутрашњих послова које има свој регистар несталих, али није јаван.
Пауновић сматра да се о несталима недовољно говори у друштву, а да се о великом броју оних који су нестали претходних година ништа не зна.
“Не знамо шта је са тим људима, због чега је важно да се грађани што више укључе у потрагу, а најбољи начин за то је успостављање јавног регистра несталих. Највећи број европских држава има јавни регистар несталих и важно да га има и Србија и да подаци буду доступни сваком грађанину Србије, али и других држава, како би помогли у потрази за несталима“, рекао је Пауновић.
Према његовим речима, Центар за несталу и злостављану децу од 2017. године има регистар несталих, али то није званични регистар државе, а објавили су више стотина података о несталима, захваљујући чему је пронађен велики број несталих.
Говорећи о подацима који треба да се нађу у регистру и који могу да помогну у потрази за несталима, Пауновић је навео да су најважнији пре свега лични подаци – опис нестале особе, боја очију и косе, шта је имала на себи у тренутку нестанка, да ли је реч о одраслој особи или детету.
Указао је да је у евиденцији несталих одраслих особа примећено да у великом проценту нестају оболели од Алцхајмерове болести, деменције, одређених психолошких болести, као и да је висока повезаност са самоубиствима.
“Из тог разлога је веома важно да се вест о нестанку тих особа прошири и да што брже дође до људи из њиховог непосредног окружења. Када су људи упознати и ако примете особу која изгледа као да је болесна и има неки проблем, важно је да не прођу поред тих особа и да им приђу. Ако имамо систем са подацима о несталима може се много брже реаговати и помоћи тим особама и њиховим породицама“, рекао је Пауновић.
Додао је да, осим што шири вести о несталима кроз свој регистар, Центар за несталу и злостављану децу пружа и подршку породицама несталих које се, како каже, често осећају заборављено и остављено од друштва.
“Како пролази време од нестанка особе, породица полако бива заборављена од своје околине и некако их околина одбацује. Ми смо им ту подршка, у комуникацији смо са њима и одржавамо везу, што њима веома значи и потребно им је“, указао је Пауновић.
Навео је да се породице несталих суочавају са великим проблемима, пре свега породице нестале деце, и да се многи бракови након нестанка детета завршавају разводом.
“Једноставно, људима је у тим ситуацијама тешко да наставе да функционишу заједно. Такође, чланови породице несталих често и сами оболе од неке болести и потребна им је велика подршка друштва да би могли да наставе даље“, рекао је Пауновић.
Међународни дан несталих особа установљен је 30. августа 1981. године са циљем да се скрене пажња на судбину многих несталих и патњу њихових породица.
БОНУС ВИДЕО:
