Суперкомпјутер Јупитер у истраживачком центру Јилих код Ахена је најбржи рачунар у Европи и управо је почео да ради. Свечано су га укључили у петак канцелар Фридрих Мерц (Friedrich Merz) и премијер Северне Рајне-Вестфалије Хендрик Вист (Wüst).
Јупитер „отвара сасвим нове могућности – за обуку модела вештачке интелигенције или за научне симулације“, рекао је Мерц.
Рачунар, који је четврти по брзини на свету, подвлачи амбицију Немачке да преузме водећу улогу у технолошкој револуцији данашњице.
„Желимо да Немачка постане нација вештачке интелигенције“, рекао је Мерц. „Врло је могуће да ћемо једног дана, гледајући уназад, ове двадесете године 21. века сматрати деценијом вештачке интелигенције.“
Тренутно се Сједињене Државе и Кина утркују за будуће уделе на тржишту. Европа и Немачка, међутим, још имају све могућности да надокнаде заостатак – поред осталог универзитете и стартапове, подестио је Мерц.
Јупитер ради на струју из обновљивих извора и зато је, према доступним подацима, енергетски најефикаснији суперкомпјутер на свету.
Управо то га чини јединственим, рекла је за директорка истраживачког центра Јилих Астрид Ламбрехт (Lambrecht).
Јупитерово рачунарско језгро, које су градили две године, састоји се од око 50 контејнерских модула на површини већој од 2.300 квадратних метара. На његове плоче стаје садржај 450 милијарди књига.
„Јупитер је први рачунар у Европи који ће моћи да уради више од трилион рачунских операција у секунди“, рекла је Ламбрехт. „Он је веома, веома брз.“
Рачунар је коштао пола милијарде евра. Европска комисија сноси 250 милиона, док по 125 милиона евра обезбеђују министарства науке савезне владе и Северне Рајне-Вестфалије.
Јупитер треба да унапреди и симулације климе и времена, да се, између осталог, побољша предвиђање екстремних појава попут обилних киша и снажних олуја.
Треба да се користи и за истраживање протеина, ћелија и људског мозга – с циљем да се брже развију нове терапије.
БОНУС ВИДЕО:
