Главни аргумент против ограничавања маржи је да су оне последица високих оперативних трошкова, као што су плате, кирија, струја и логистика, али ако су трошкови рада и енергије у другим земљама, као у Аустрији, Немачкој и Француској, вишеструко већи а марже ипак ниже, то јасно показује да домаћи високи трошкови нису примарни узрок високих маржи, наводи се у новом броју часописа Макроекономске анализе и трендови (МАТ).
Како је наведено у делу „Актуелности у економској политици“, чињеница да су марже у домаћим трговинским ланцима вишеструко веће него у богатијим земљама, са знатно вишим трошковима, непобитан је доказ да се не ради о нормалном тржишном феномену, већ о неуспеху тржишта узрокованом недостатком конкуренције и потенцијалним картелским понашањем.
У овој ситуацији, ограничавање маржи није само краткорочна мера олакшања, већ нужан корак да се заштите потрошачи док се не реши корен проблема, наводе аутори МАТ-а.
Како је наведено, држава има не само право, већ и обавезу да интервенише како би кориговала очигледне тржишне пропусте и заштитила економски благостање својих грађана.
Главни фокус, међутим, мора остати на дугорочном решавању узрока – јачању конкуренције и санкционисању картелског понашања.
„У економији у којој је експлицитно утврђено постојање неоправдано високих маржи краткорочна, добро осмишљена и циљана интервенција државе може бити оправдана и ефикасна. И то као, хитна, привремена мера, а не трајно решење. Високе марже јесу рефлексија фундаменталних тржишних дисторзија. У тој ситуацији, класични тржишни механизми не функционишу како треба“, наводи се у тексту.
Такође, када је макроекономски оквир стабилан, фискални расходи контролисани, рестриктивна монетарна политика потискује тражњу.
„Али, ако трговци имају толику тржишну моћ да одржавају високе марже, пад тражње се не прелива у потпуности у пад цена већ најпре угрожава потрошаче са потпросечним дохотком, али пођеднако и добављаче и произвођаче (смањењем њихове добити)“, кажу аутори МАТ-а.
Поручују да је јако битно да лимитирање маржи не буде изолована мера већ комбинована, пре свега, са деловањем Комисије за заштиту конкуренције које мора покренути истрагу против трговинских ланаца за сумњу у картелско понашање или злоупотребу доминантног положаја.
„Ово је кључно да се стратешки реши корен проблема. Истовремено, држава мора, заиста, интензивно и бескомпромисно пратити спровођење ове мере. То можда неће бити лако, јер ће се, на пример, Министарство трговине на недељном нивоу суочавати са надзором и упоређивањем цена стотина хиљада артикала!? И није само то проблем. Држава мора интензивно пратити да ли лимитирање маржи доводи до нежељених пратећих ефеката, попут: несташице роба на полицама, смањења квалитета, ‘кажњавања’ добављача додатним условљавањима, па све до ‘радикалније одмазде’ трговаца (нпр. смањивањем плата запосленима)“, наводи се у МАТ-у.
Аутори истичу да у том смислу ова мера не сме заменити дугорочне реформе које морају ићи на три колосека.
Први је појачана антимонополска активност, која обухвата и наставак јачања капацитета Комисије за заштиту конкуренције да спроводи истраге и кажњава злоупотребе.
Други је, још снажнија подршка примарним пољопривредним произвођачима и прерађивачима, у циљу повећања домаће понуде (и то не само у делу финансијских подстицаја производњи, већ и јачању њихове преговарачке моћи према великим трговинским ланцима).
Коначно, држава је најавила и да ће до краја године изаћи са изменама и допунама Закона о трговини, новим Законом о заштити потрошача и Законом о спречавању незаконитих трговачких пракси који представљају управо онај системски и свеобухватни оквир који је неопходан за решавање овог проблема, наводи се у тексту.
Они би требало да се међусобно надопуњују и нападају штетне праксе у свим фазама ланца снабдевања, од добављача, преко односа према конкуренцији, до крајњег потрошача.
Како је наведено, Закон о незаконитим праксама ће бити специјализовани инструмент за борбу против најагресивнијих и најштетнијих облика нелојалне конкуренције, који директно штете и другим трговцима и потрошачима.
„Али, још једном – успех целог система не зависи од самог текста закона, већ од његове примене. Ако механизми надзора и кажњавања остану слаби, а потрошачи пасивни, чак и најбоље написани закони неће донети жељену промену“, наводи се у тексту.
Танјуг
БОНУС ВИДЕО:
