Екологија у пољопривреди Србије је важан концепт који се односи на примену еколошких
принципа у пољопривредној производњи, како би се обезбедила дугорочна одрживост
екосистема, заштита природних ресурса и очување биодиверзитета. Са обзиром на то да
пољопривреда у Србији игра кључну улогу у економији земље, примена еколошких принципа
може допринети очувању природног окружења, побољшању квалитета живота и стварању
одрживих пољопривредних система.
Главни аспекти екологије у пољопривреди Србије:
1. Агроенолошке праксе
Агроенологија се заснива на увођењу природних пракси које смањују негативан утицај
пољопривредне производње на животну средину. То укључује:
Ротација усева: Ротација усева је пракса која подразумева променљиво гајење различитих
врста биљака на истој парцели како би се спречило исцрпљивање земљишта, смањио
ризик од болести и штеточина, те повећала плодност земљишта.
Међусејање: Служи као заштита земљишта од ерозије и задржавање влаге, док обогаћује
земљиште органским материјама.
Зелени покривачи и легуминозе: Коришћење биљака као што су луцерка, детелина или
грашак које обогаћују тло азотом, чиме се смањује потреба за вештачким ђубривима.
2. Органска пољопривреда
Органска пољопривреда је метод производње који се темељи на употреби природних ресурса и
биолошких метода за производњу хране, у супротности са употребом вештачких пестицида и
ђубрива. У Србији постоји све већи интерес за органску пољопривреду, која се сматра одрживим
начином производње због следећих предности:
Здравији производи: Органска пољопривреда не користи синтетичке пестициде и
хербициде, што чини производе сигурнијим за потрошњу.
Очување земљишта: Органски системи обично користе компост и природне методе за
обогаћивање земљишта, што дугорочно доприноси његовом здрављу.
Већа биолошка разноврсност: Органске фарме обично одржавају већу разноврсност
биљних и животињских врста.
3. Одрживо управљање водним ресурсима
Пољопривреда у Србији често користи велике количине воде за наводњавање, што може довести
до исцрпљивања водних ресурса. Одрживо управљање водом укључује:
Ефикасно коришћење воде: Употреба модерних система за наводњавање, као што су кап
по кап, може значајно смањити губитке воде и допринети ефикаснијем коришћењу
ресурса.
Задржавање кишнице: Коришћење система за сакупљање кишнице и наводњавање може
помоћи у смањењу зависности од других извора воде.
4. Смањење употребе хемикалија
Употреба пестицида, хербицида и вештачких ђубрива може озбиљно угрозити животну средину,
загађивати водене ресурсе и негативно утицати на здравље људи и животиња. Еколошка
пољопривреда промовише:
Биолошку заштиту: Коришћење природних непријатеља штеточина, као што су предатори,
паразити и патогени, који смањују потребу за пестицидима.
Компостирање: Употреба органског компоста за обогаћивање земљишта, чиме се смањује
потреба за вештачким ђубривима.
5. Очување биодиверзитета
Екологија у пољопривреди такође подразумева очување и побољшање биодиверзитета.
Биодиверзитет у пољопривреди обухвата све врсте биљака, животиња и микроорганизама који су
део пољопривредних екосистема. За очување биодиверзитета у пољопривреди, користе се:
Пољопривредни екосистеми: Промоција пољопривредних пракси које подржавају
природне екосистеме, као што су шумске и травне површине, које могу смањити ерозију,
поплаве и очувати плодност земљишта.
Очување аутохтоних сорти и раса: Коришћење локалних сорти биљака и раса животиња,
које су прилагођене специфичним условима, доприноси очувању генетске разноврсности.
6. Едукација и подизање свести
Образовање пољопривредника о еколошким методама и одрживим праксама је кључно за
промену у приступу пољопривреди. Бројне организације и пројекти, како на националном, тако и
на локалном нивоу, пружају обуке и ресурсе за прелазак на еколошке пољопривредне методе.
Предности екологије у пољопривреди Србије:
1. Повећана отпорност на климатске промене: Еколошке праксе побољшавају отпорност
пољопривредних система на климатске промене, као што су суше и поплаве.
2. Очување природних ресурса: Одржива употреба земљишта, воде и других ресурса
доприноси њиховом очувању и дугорочној производњи.
3. Здравији производи и боља храна: Еколошка пољопривреда омогућава производњу
здравијих и нутритивно богатијих производа.
4. Очување биодиверзитета: Ове праксе доприносе очувању разноврсности биљних и
животињских врста, што је кључно за стабилност екосистема.
Изазови за имплементацију еколошке пољопривреде у Србији:
1. Високи трошкови преласка на еколошке праксе: Почетни трошкови преласка на еколошке
методе могу бити високи.
2. Недостатак инфраструктуре и знања: Пољопривредници у Србији често немају приступ
потребним ресурсима и едукацији за примену еколошких метода.
3. Недовољна подршка тржишта: Тржиште еколошких производа у Србији је још увек у
развоју, што може отежати продају производа.
Екологија у пољопривреди Србије представља кључну прилику за очување животне средине и
побољшање квалитета живота, док истовремено омогућава одржив развој пољопривредних
система. Иако постоје изазови у имплементацији еколошких пракси, њихов позитиван утицај на
природу, економију и здравље потрошача чини их вредним циљем за пољопривредну политику и
праксу у будућности.
Лазар Васић
Саветодавац за заштиту животне средине
ПССС Смедерево
БОНУС ВИДЕО:
