У Србији око 13,3 одсто или 171.156 старосних и инвалидских пензионера (узимајући у обзир све категорије) прима пензију коју су стекли по основу бенефицираног радног стажа.
Највећи број је свакако код професионалних војних лица где готово 98,5 одсто њих прима ову принадлежност, тј. око 20.252 на крају 2024. године, показују годишњи статистички подаци Фонда ПИО.
Интересантно је да је овај број некада падао и на око 11 одсто, а највише је ових пензионера било 2012. године, око 14 процената.
Код самосталних делатности тај постотак је неупоредиво нижи и креће се око 6,2 процента, док је код пољопривредника око 1,3 одсто.
Будући да пољопривредних пензионера у укупном збиру најстаријих у Србији има најмање, тај постотак је својевремено био и испод један одсто на око 0,5 процента. Када се говори о бенефицираном радном стажу, увек се помисли на оне који млађи оду у пензију.
То је тако због чињенице да им се година рачуна 14, 16 или 18 месеци, у зависности од врсте посла коју су обављали, а право на бенефицију имају сви који су радили нарочито тежак, опасан и по здравље штетан посао.
У исту категорију спадају и послови чије је обављање ограничено навршавањем година живота, али и они који утичу на пад физиолошких функција толико да онемогућавају рад, па неки у пензију иду и са 50 година. Поред полицајаца и војних лица право на бенефицију имају припадници БИА, ВБО и Војнообавештајне агенције, као и запослени у Управи за извршење кривичних санкција, поједине судије и тужиоци…
Укупно узимајући у обзир, на списку је 36 различитих занимања, међу којима су и рудари у зависности од врсте експлоатације – да ли је јамска или површинска. Закон прописује да највећи степен увећања имају копачи и помоћници копача, јамски зидари и тесари, бушачи, као и физички радници на дубинском бушењу у руднику и њима се година рачуна 18 месеци.
Ватрогасцима се година рачуна 14 месеци, исто као и радницима у водоводу и канализацији, као и онима који раде на тешким пословима у градским топланама. Димничарима и погребницима се година рачуна 15 месеци. З
акон није заобишао ни беле мантиле па право на увећани стаж имају радиолози, као и лекари Хитне помоћи, и то 15 месеци за годину дана.
Балеринама се година рачуна 18 месеци, оперским певачима и солистима 15, као и играчима у ансамблима народних игара под условом да су имали просечно 50 наступа годишње.
Као и балерине, највећи степен увећања где се година рачуна 18 месеци имају пилоти и наставници летења и ваздушног једриличарства, али под условом да имају најмање 200 летова годишње.
Исто важи и за наставника падобранства уколико је имао најмање 30 скокова током године.
Оно што је важно јесте да се приликом одређивања да ли неко испуњава услов за стицање права на пензију рачуна само стаж осигурања, док је код посебног стажа он од утицаја само на висину пензије.
Стаж осигурања са увећаним трајањем рачуна се и осигураницима који су на раду, по основу којег су били обавезно осигурани, провели радећи као осигураници с телесним оштећењем од најмање 70 одсто, војни инвалиди од прве до шесте групе, цивилни инвалиди рата од прве до шесте групе, слепа лица, лица оболела од дистрофије или сродних мишићних и неуромишићних обољења, од параплегије и церебралне и дечје парализе и од мултипле склерозе.
Овој категорији осигураника сваких 12 месеци ефективно проведених на раду по основу којег су осигурани рачуна се као 15 месеци стажа осигурања.
Услов је да је осигураник на таквим радним местима провео укупно најмање 10 година, односно пет ако му је утврђена инвалидност.
На посебан стаж право има и жена која је родила треће дете и по том основу овај стаж се рачуна у трајању од две године.
Важно је да се зна да се од 1. јануара 2032. године женама овај стаж урачунава у посебан и то у трајању од шест месеци за једно дете и годину дана за мајке које су родиле двоје деце.
курир
БОНУС ВИДЕО:
