У неким случајевима, концентрације вечних хемикалија и до 10.000 пута су веће од предложених граница, док ЕУ државе одлажу увођење строжијих мера чак до 2039. године.
Ново истраживање Европског бироа за заштиту животне средине (ЕЕБ) и његових партнера открило је озбиљну контаминацију дивљих риба у рекама широм Европе такозваним „вечним хемикалијама“ – перфлуороалкилним и полифлуороалкилним супстанцама (ПФАС).
Реч је о хемикалијама које се тешко разграђују у природи и могу остати у животној средини и људском телу деценијама.
Многи узорци далеко премашују предложене нове безбедносне границе за присуство ПФАС-а у води и риби. У појединим случајевима, забележене концентрације су и 10.000 пута веће од препоручених вредности, нарочито у Шведској, Немачкој и Шпанији.
ПФАС хемикалије повезане су са разним здравственим проблемима, укључујући рак, болести јетре, поремећаје рада штитне жлезде, високи холестерол, неплодност и проблеме у развоју новорођенчади. Упркос овим ризицима, многе земље ЕУ покушавају да одложе увођење строжијих прописа до чак 2039. године.
Иако је анализом обухваћена само једна од ПФАС супстанци, ПФОС, резултати показују да готово сви узорци из седам европских земаља (Аустрија, Француска, Немачка, Италија, Пољска, Шпанија и Шведска) премашују безбедносне границе. ПФОС је већ идентификован као потенцијално канцероген за људе.
Стручњаци упозоравају да стварни ниво загађења може бити далеко већи јер постоје хиљаде сличних супстанци које нису обухваћене тренутним мониторингом. Европска комисија је још 2022. предложила измене закона које би укључиле регулацију целе ПФАС групе, али тај процес је успорен због политичких притисака и покушаја држава да одложе имплементацију.
Представници еколошких организација поручују да је крајње време да се уведу строжи прописи, посебно када је реч о испуштању индустријских отпадних вода. Потребна је јасна политичка воља и хитна акција како би се спречило даље загађење вода и ланаца исхране.
„ПФАС се акумулира не само у води и земљишту, већ и у људском телу, угрожавајући здравље целокупне популације. Игнорисање овог проблема води ка дугорочним последицама које неће моћи лако да се санирају“, упозоравају из организација ЕЕБ и Гéнéратионс Футурес.
БОНУС ВИДЕО:
Јесте ли знали да… (536)
- Јесте ли знали да особа која зева држи отворена уста у просеку шест секунди
- Јесте ли знали да свака соба дневно потроши ско педесет седам листова тоалет-папира
- Јесте ли знали да статистика каже да се, од свих хобија у све- ту, највећи новац троши на баштованство
- Тек рођено младунче сивог кита дневно попије толико млека да би њиме могло дасе напуни више од две хиљаде бочица за бебе.
- Јесте ли знали да свако дете у САД потроши 730 оловака до своје 10 године!
- Пошто се у Кини сандале направљене од прућа повезују са сахранама и загробним животом, поклонити их неком кинезу била би велика увреда
- Готово 99% власника паса и мачака, бележе статистичари, причају са својим кућним љубимцима.
- Јесте ли знали да у свакој обрви, под условом да није истањена или обријана, има ско 550 длачица.
- Стручњаци тврде да су нити паукове мреже толико издржљиве да, када би се уплеле у ужад дебљине графитне оловке, могле би у лету да зауставе авион „боинг 747“
- По статистикама фармацеутске куће „Бајер“, сваке године у свету се потроши више од педесет милијарди аспирина овог проиовођача.
- Јесте ли знали да вукови могу да чују завијање других вукова на удаљености од 8 километара.
- Када би Земља била величине јабуке, атмосферски омотач не би био дебљи од коре овог воћа
- По недавно спроведени истраживањима, 52% одраслих Американаца каже да би радије провелинедељу дана у сатеору него би прихватили посао председника САД
Извор: Политикин Забавник
