У јеку напетости између Запада и Русије, пакети за преживљавање током 72 сата у екстремним хитним случајевима поново су тема у медијима земаља Европске уније.
Иницијативу којом позива грађане својих 27 држава чланица да припреме пакете за преживљавање током 72 сата у случају екстремних хитних ситуација, укључујући могуће сукобе, ове године је представила комесарка ЕУ за управљање кризама Хађа Лабиб, као део ширег плана за јачање отпорности Европе на сложене и међусобно повезане претње.
Према препорукама, грађани би требало да обезбеде залихе попут флаширане воде, конзервиране хране, светиљки, шибица, енергетских плочица, личних докумената у водоотпорној торбици, готовине, лекова, швајцарског ножића, карата за играње и радија на батерије.
Знање шта учинити у случају опасности спречава панику, истакла је Лабиб, подсетивши на испражњене полице тоалет папира током првих дана пандемије.
Иницијатива се заснива на Извештају бившег финског председника Саулија Нинистеа, који је нагласио потребу за стратешком приправношћу.
ЕУ такође планира стварање стратешке резерве кључних залиха, укључујући противпожарне авионе, медицинску опрему и алате за сузбијање хемијских, биолошких, радиолошких и нуклеарних опасности.
Неки европски законодавци предлажу слање приручника за приправност сваком домаћинству, инспирисани примерима Немачке и нордијских земаља, које су дистрибуирале информативне летке и развиле апликације за савете у кризним ситуацијама.
Препоручујемо 72 сата самодовољности, поручила је Лабиб, нагласивши важност личне спремности за суочавање с непредвидивим изазовима, пише Мирор, преноси хрватски Вечерњи лист.
Како је у у априлу ове године јавио Јуроњуз, крајња десница оптужила је Европску комисију за сејање страха након што је представљен пакет за отпорност који има за циљ да обезбеди самоопстанак у случају кризе.
Лабиб је најавила нову Стратегију ЕУ за приправност с десетинама акцијских тачака, укључујући оснивање центра за координацију криза и упутства свим становницима да спакују комплете за хитне случајеве с довољно хране и потрепштина како би пребродили прва три дана ванредне ситуације.
Открила је садржај своје торбе и рекла свакој земљи ЕУ да састави списак предмета специфичних за претње с којима се суочава њихов део света. Мора садржавати фотокопије идентификацијских докумената, готовину, радио с батеријама, пуњач и батерију за телефон, светиљку, шибице и упаљач у случају нестанка струје, прибор за прву помоћ, воду, храну и друштвене игре за прекратко време.
Наравно да се сви надамо да нам то никада неће требати, али чак и у ситуацијама с поплавама, олујама, пожарима, чиме год да имате, није лоша идеја имати неку врсту приправности, рекао је тада дански посланик Европског парламента Штајне Бош за Јуроњуз.
Кинга Гал из десне групе Патриоти за Европу, осудила је то као „ратну хистерију“. „То ствара панику, ствара страх и не помаже ништа јер нема рата у Европској унији и надам се да га уопште нећемо имати“, рекла је тада за Јуроњуз.
Међутим, иницијатива Комисије није изолована и неколико европских земаља већ је предузело сличне иницијативе.Није изненађујуће да се чини да су земље најближе Русији најбоље припремљене.
БОНУС ВИДЕО:
ЗАШТО ГРИЦКАМО УСНЕ?
У овом чланку сазнајте зашто грицкамо односно зашто гриземо усне, које су најчешће психолошке и физичке позадине ове навике, …
као и када треба обратити пажњу и шта учинити да се навика заустави.
Гризење или грицкање усана понашање је које многи људи повремено или често практикују, често несвесно.
Навика грицкања, може имати различите узроке, од физиолошких до психолошких, а у неким случајевима може указивати на дубље проблеме. У овом чланку истражит ћемо најчешће разлоге зашто гриземо или грицкамо усне, посљедице ове навике и како је евентуално смањити или прекинути.
Један од главних разлога зашто људи гризу усне јесте анксиозност.
Када се налазимо у стресној ситуацији – док размишљамо, чекамо, расправљамо или смо под притиском тело тражи начин да се „издува“. Грицкање усана тада постаје несвесна физичка реакција којом покушавамо да се смиримо.
Психолози ову појаву сврставају у тзв. оралне навике за самоумиривање – сличне онима које деца развијају у најранијем узрасту (попут сисања палца).
Понекад уопште нисмо нервозни, али и даље гриземо усне. Зашто? Јер нам је досадно.
У тренуцима када мозак не прима довољно стимулације (нпр. током чекања, гледања ТВ-а, вожње), грицкање усана „попуњава“ празнину.
Временом, ова радња прелази у механичку навику, сличну као цупкање ногом или увртање косе, често је више не примећујемо док нам усне не постану суве, црвене или болне.
Физичка нелагодност је још један чест разлог. Суве, грубе или испуцале усне „позивају“ на грицкање – јер осећамо потребу да скинемо мртву кожу или ублажимо осећај затезања.
Нажалост, ова навика често погоршава стање – грицкањем уклањамо и здрав слој коже, чиме се усне додатно иритирају, пуцају, па чак и крваре.
У неким случајевима, грижење усана може бити несвесна реакција на емоционалну борбу – покушај да се суздржимо од плакања, љутње, смеха или нежељеног коментара. Усне тада постају “вентил” за емоције које покушавамо да потиснемо.
Ова врста понашања је често уочљива код особа које се труде да делују смирено или сабрано, иако се у њима одвија снажна унутрашња динамика.
Иако ретко, у екстремним случајевима, компулсивно грижење усана може указивати на психолошке поремећаје, као што су:
1. Дерматиломанија – компулсивно чупање коже.
2. Трихотиломанија – чупање косе, обрва или трепавица.
3. Опсесивно-компулсивни поремећаји.Ако грицкање усана постане болно, честа навика која омета свакодневно функционисање, или ако не можете да је зауставите чак и када желите – препоручује се разговор са стручњаком.
Ако желите да се ослободите ове навике, ево неколико корисних корака:
1. Постаните свесни када то радите – запишите ситуације у којима се јавља (досада, стрес, пред екраном…).
2. Замените навику нечим безопаснијим – жвака, стрес лоптица, гумица за руку…
3. Нека вам усне увек буду хидриране – користите балзам без мириса и укуса, да не подстиче грижење.
4. Радите на узроку, не на последици – ако је стрес главни кривац, радите на релаксацији, дисању, шетњи или медитацији.Грицкање усана можда изгледа као безначајна навика, али оно често скрива много више – од ситног стреса и емоционалне борбе, до физичког нелагода.
Ако препознате код себе ову навику, не кривите себе, већ покушајте да је разумете и замените здравијом реакцијом.
Извор занимљивостидана.цом
