Ово је коначна одлука! Током ноћи између суботе и недеље, тачније између 25. и 26. октобра 2025. године, прелазимо на зимско рачунање времена. У 3:00 ујутру часовници се враћају један сат уназад, на 2:00, чиме се завршава летње рачунање времена.
Иако је годинама уназад причано да хоће и да иницијатива је и званично покренута пред органима Европске уније, сада је више него јасно да се померање казаљки неће укинути, бар не у наредним годинама.
Ево и зашто.
Европска комисија је 2018. године покренула иницијативу за укидање померања сата, након што је спроведена јавна анкета у којој је велика већина грађана (преко 80%) подржала ту идеју. Европски парламент је у марту 2019. године изгласао подршку предлогу да се ова пракса укине од 2021. године. Иако је идеја подржана, државе чланице Европске уније нису успеле да се договоре о томе које време би изабрале за стално – да ли зимско или летње. Неке земље, попут Португала, Холандије и Ирске, изразиле су жељу да остану на летњем рачунању времена, док су друге, попут Финске, биле за зимско. Због недостатка консензуса, цео процес је стављен на чекање. Убрзо након предлога о укидању, Европу су задесиле пандемија коронавируса, а затим и енергетска криза и рат у Украјини. Ове кризе су постале примарни приоритети за владе, па је питање померања сата скрајнуто. Иако Србија није чланица ЕУ, она прати њене директиве у склопу процеса придруживања. Докле год се ЕУ не договори, и Србија ће наставити са досадашњом праксом.
Зашто уопште померамо сат?
Увођење летњег и зимског рачунања времена некада је имало за циљ бољу искоришћеност дневне светлости и уштеду енергије. Током пролећа и лета померамо сат унапред, док се у јесен враћа уназад. Идеја је била да људи што дуже користе природну светлост у току дана. Ипак, у савременом добу ова пракса више не доноси значајне енергетске користи, иако се и даље примењује у многим државама.
Када се тачно мења време?
Зимско рачунање времена се сваке године уводи последњег викенда октобра, док летње рачунање почиње последње недеље марта. Померање сата у октобру значи да ћемо те ноћи спавати сат времена дуже.
Историја и порекло померања сата
Прве идеје о померању сата потекле су крајем 19. века. Новозеландски астроном Џорџ Вернон Хадсон предложио је ову праксу како би се боље искористили светли делови дана. Касније је и Британац Вилијам Вилет заговарао сличан предлог, сматрајући да људи не користе довољно јутарњу светлост.
Први пут се сат заиста померао током Првог светског рата – Немачка је то учинила како би уштедела енергију. Убрзо су следиле и друге земље, укључујући Сједињене Америчке Државе. Током Другог светског рата у САД је уведено тзв. „ратно време“ које је важило током целе године.
Данас, у САД сатове не померају савезне државе Аризона и Хаваји, као ни територије попут Порторика, Гуама и Америчке Самое.
Које земље су одустале од померања сата?
Према подацима из 2023. године које је објавио Истраживачки центар Пју, само трећина држава у свету још увек примењује сезонску промену времена. Међу њима су САД (осим наведених изузетака), већина Европе, делови Канаде и Аустралије, те одређене земље у Јужној Америци.
Земље које више не померају сат укључују: Русију, Турску, Иран, Јордан, Азербејџан, Намибију, Сирију, Уругвај и већи део Мексика. Азијски и афрички континент су у већини случајева потпуно одбацили ову праксу.
Да ли померање сата и даље доноси енергетску уштеду?
Некада је смањена употреба вештачког осветљења заиста могла да доведе до нижих рачуна за струју. Међутим, данашњи стил живота и повећана употреба електричних уређаја, као и клима-уређаја лети и грејања зими, довели су до тога да уштеде готово и не постоје. Нека истраживања, попут оних у САД, показују да је годишња уштеда мања од 1%.
Здравствени утицаји промене времена
Осим што више не доноси значајну енергетску корист, померање сата има и негативне ефекте по здравље:
Поремећен сан: Промена ритма спавања може изазвати несаницу, лош сан и умор.
Ризик од несрећа: Мањак сна може утицати на пажњу и повећати број саобраћајних незгода.
Ментално здравље: Нагле промене дневне светлости могу утицати на расположење и изазвати симптоме депресије.
Пад продуктивности: Умор и мањак фокуса су чести након померања сата, што се негативно одражава на радну ефикасност.
Како се лакше прилагодити промени времена?
Ако желите да ублажите негативне ефекте промене сата, можете:
Постепено мењати ритам спавања неколико дана раније – лећи и устајати 15–30 минута касније или раније.
Избегавати кофеин и обилне оброке пре спавања.
Проводити више времена на дневној светлости, нарочито ујутру.
Одржавати стабилну рутину одласка на спавање и буђења.
Еспрессо
БОНУС ВИДЕО:
НАСТАВНИЦА У НЕМАЧКОЈ ПРИМАЛА ПЛАТУ 16 ГОДИНА А НИЈЕ ИШЛА НА ПОСАО
У немачкој покрајини Северна Рајна-Вестфалија откривен је неуобичајен случај наставнице која је примала плату 16 година а ниједном није била на послу.!..
Што је изазвало шок у јавности и бурне реакције у просветарским круговима. Током тог периода она је била непрекидно на боловању, а држава јој је исплатила приближно милион евра плата.
Наставница је још 2009. године отишла на боловање због, како је наводила, психичких проблема.Уместо повратка на посао, сваке године би продужавала одсуство.
Током свих тих година није доставила ваљане медицинске доказе о болести, нити је пристала да оде на лекарски преглед који би потврдио њено здравствено стање.
Када је образовна управа Северне Рајне-Вестфалије коначно одлучила да посумња у оправданост њеног одсуства и затражила од ње да обави лекарски преглед, наставница је то одбила.
Уместо тога, она је покренула судски поступак против послодавца, тврдећи да је захтев за проверу њеног здравља „неоправдан и незаконит“.
Међутим, Виши управни суд у Дизелдорфу одбацио је њену тужбу.
Суд је пресудио да је послодавац имао пуно право да тражи додатне доказе о болести и да је обавеза наставнице да се подвргне лекарском прегледу уколико жели да и даље користи боловање.
Поред тога, наложено јој је да плати 2.500 евра судских трошкова.!
Вест о овом случају изазвала је снажан одјек, посебно међу наставницима. Председник синдиката просветара Северне Рајне-Вестфалије, Андреас Бартсцх, изјавио је за немачки „Билд“ да је овакво понашање „апсолутно недопустиво и шамар свим колегама“.
Он је нагласио да је највећи проблем у томе што школа током целог њеног одсуства није могла да запосли замену. Јер немачки закон не дозвољава запошљавање пуног радног места на месту некога ко је на боловању.
То је значило да су други наставници морали да преузму њен део посла и додатно се оптерете пише британски Телеграф.
Случај је отворио и ширу расправу о немачком систему запошљавања наставника, јер они имају статус државних службеника – „Беамте“.
Тај статус доноси бројне привилегије, међу којима и право на пуну плату током боловања без временског ограничења.
Према писању листа „Дие Wелт“, наставници у Северној Рајни-Вестфалији могу да зараде и до 6.174 евра месечно, што објашњава како је ова наставница за 16 година одсуства Зарадила без посла скоро милион евра!
Иако многе збуњује што је послодавац чекао пуних 16 година да реагује, суд је нагласио да то не мења чињеницу да су захтеви државе оправдани и законски ваљани.
У образложењу пресуде пише да је „несхватљиво што послодавац толико дуго није поставио питање оправданости боловања“, али и да су накнадне провере у потпуности дозвољене.
Овај неуобичајени случај показује колико повластице државних службеника у Немачкој могу довести до апсурдних ситуација и колико је тешко пронаћи баланс између заштите запослених и заштите интереса државе и грађана који те плате финансирају.
Извор: Занимљивостидана.цом
