Минимална зарада се може разликовати у зависности од броја радних сати у једном месецу, зато увек треба обратити пажњу на то колико сте радили
Радници у Србији који примају минималну зараду добиће у октобру на рачуне плату за септембар у износу од 54.208 динара. То је последња исплата обрачуната по старој цени рада, јер од 1. октобра 2025. године на снагу ступа нова минимална цена рада од 337 динара по сату нето (уместо досадашњих 308 динара).
Подсећамо, минимална зарада није иста сваког месеца, већ зависи искључиво од броја радних сати у календарском месецу. Тако, они који примају минималац, у овој години су највише новца добили или ће добити у јануару, мају, јулу и октобру.
Минимална зарада по месецима (нето износи)
Према броју радних сати у месецу и новој сатници, износи минималне зараде изгледају овако:
За септембар 2025. (исплата у октобру) радници добијају 54.208 динара (по старој сатници).
За октобар 2025. (исплата у новембру), минималац ће износити 62.008 динара (за 184 радна сата по новој сатници).
За новембар 2025. (исплата у децембру) износ ће бити 53.920 динара (за 160 радних сати).
За децембар 2025. (исплата у јануару 2026.) износ ће поново бити 62.008 динара (за 184 радна сата).
Дакле, већ од новембарске исплате (за октобар), радници ће имати просечан минималац од око 62.000 динара, што је приближно 500 евра.
Просечни и реални минималац: Зашто се цифре разликују?
У јавности се често помиње да минималац „скаче са 53.592 динара на око 58.630 динара“. То су просечни месечни износи, израчунати на основу просечног броја радних сати у години (око 174).
Међутим, стварни износ зависи од календара и броја радних дана у сваком месецу:
Месеци са више сати (нпр. октобар и децембар) дају виши минималац – око 62.008 динара.
Месеци са мање сати (нпр. новембар) спуштају минималац на око 53.920 динара.
Зато се разликују просечне рачунице и конкретни месечни износи – оба податка су тачна, али показујуразличите углове гледањана минималац.
План за 2026. годину
Влада Србије најавила је и даље повећање: од 1. јануара 2026. минимална зарада требало би да порасте за додатних 10,1 одсто, чиме би просечан месечни износ био око 64.500 динара (око 550 евра).
БОНУС ВИДЕО:
ЧИПОВАНЕ РУСКЕ КРАВЕ ДАЈУ ВИШЕ МЛЕКА
Од недавно руске краве са чиповима могу да дају више млека од обичних крава музара! Руски технолошки стартап „Неири“ постао је први који је на свету који је убацио чипове у мозак крава
како би повец́ао принос млека када су све друге методе исцрпљене.
„Неири“ је још у априлу најавио намеру да почне са тестирањем својих неуроимплантата на живим кравама.
Прошлог месеца, његови стручњаци су извршили операције на пет крава како би им причврстили стимулатор причвршц́ен на потиљак и електроде које продиру дубоко у мозак.
Уз помоц́ ових уређаја, надају се да ц́е доц́и до подручја одговорних за апетит, стрес и репродуктивну функцију и стимулисати их путем електричних импулса.
Први тестови су спроведени у Свердловској области Русије и до сада су резултати веома охрабрујуц́и.
Према речима инвеститора „Неирија“ Алексеја Маризе, на многим фармама млечних крава вец́ су спроведене све мере за повец́ање производње.
Тако да радикално нови приступи попут неуроимплантне стимулације мозга имају потенцијал да значајно поремете индустрију производње млека и пруже значајну конкурентску предност.
Према недавном извештају руске новинске агенције Риа Новости, стручњаци „Неирија“ су извршили операције на пет крава како би им причврстили специјалне неуроимплантате – чипове.
Краве су биле свесне током процеса имплантације, преживеле су процедуру без икаквих приметних нежељених ефеката и вратиле се у производни циклус.
Иако компанија још увек није објавила званичне податке о ефектима имплантата на производњу млека, Неири тврди да се производња млека код крава побољшала.
Научници тренутно раде на одабиру оптималног програма стимулације у зависности од подручја које покушавају да стимулишу: на пример, када се апетит краве смањи, систем бира одговарајуц́и режим неуромодулације за опоравак.
„Неири“ признаје да још увек имају посла на побољшању својих неуро-имплантата, али руска компанија сматра да они вец́ довољно добро функционишу да би се у блиској будуц́ности могли комерцијално продавати.
Нису сви импресионирани Неиријевим неуро-имплантатима за мозак крава. На пример, Андреј Недужко, генерални директор пољопривредног газдинства Степа, сматра да имплантати носе непотребне ризике за животиње и да су непрофитабилни због своје претеране цене.
извор: Занимљивостидана.цом
