Јесен у Србији није само време када лишће мења боју, већ и период богат дубоким народним веровањима, празницима и ритуалима који су вековима чували дух заједништва. Посебно место међу њима заузимају два велика празника – Михољдан и Митровдан – који су за наше претке представљали много више од обичних датума у календару.
Михољдан – празник јесени и последњих топлих дана
Михољдан се обележава 12. октобра и посвећен је Светом Киријаку Отшелнику, у народу познатијем као Свети Михољ. У српској традицији, ово је један од најважнијих јесењих празника јер симболично означава крај летњег периода и долазак правих јесењих дана.
Народ верује да ако је време лепо на Михољдан, биће топла јесен, тзв. михољско лето. У прошлости су се људи ослањали на ове знакове природе како би знали када да заврше радове на пољу и припреме се за зиму.
На овај дан се не ради – нарочито се избегавају тешки физички послови. Верује се да кућни мир и здравље зависе од тога да се празник проведе у слози и миру. Трпеза је богата: служе се јесењи плодови – печени кромпир, пасуљ, пите са бундевом, и наравно, домаћа ракија.
У неким деловима Србије Михољдан се слави и као крсна слава, нарочито у западној Србији.
Митровдан – празник заштитника војске и стоке
новембар се у Србији празнује као Митровдан, дан посвећен Светом Димитрију, заштитнику војске и ратника. У прошлости, овај датум је имао посебан значај за сточаре и војнике.
Митровдан је био дан када су се стада враћала са планинских пашњака у долине, а у појединим крајевима Србије закључивани су и послови између газда и надничара, чиме се завршавала „радна сезона“.
Веровало се да ако на Митровдан падне снег, зима ће бити дуга и оштра. Такође, како проведеш Митровдан, таква ће ти бити и цела година – зато се водило рачуна да се празник дочека достојанствено и у благостању. Православци који посте на овај дан почињу припреме за Божићни пост.
У многим крајевима Србије и овај дан се слави као крсна слава, а позната је и народна изрека: „Ко слави Митровдан, не боји се зиме.“
Јесени у прошлости: време духовног склада и захвалности
За разлику од данашњег убрзаног живота, јесен некадашњег села била је време унутрашњег мира и захвалности природи. Људи су били свесни циклуса живота, поштовали су земљу и њене плодове, и кроз празнике изражавали захвалност и веру у бољу будућност.
Михољдан и Митровдан нису били само празници – они су били симболи завршетка једног циклуса и почетка припреме за нови. Кроз обичаје, молитве и богате трпезе, наши преци су одржавали духовну равнотежу и породичну повезаност коју данас све чешће заборављамо.
Зашто не бисмо вратили дух традиције?
У данашње време, када нас јесен често затекне у гужви и стресу, можда је прави тренутак да се подсетимо старих обичаја и дозволимо себи да макар на дан, као наши преци, застанемо, помиримо се и захвалимо.
Јер традиција није нешто што припада прошлости – она је мост који нас повезује са собом и са онима пре нас.
БОНУС ВИДЕО:
ЧИПОВАНЕ РУСКЕ КРАВЕ ДАЈУ ВИШЕ МЛЕКА
Од недавно руске краве са чиповима могу да дају више млека од обичних крава музара! Руски технолошки стартап „Неири“ постао је први који је на свету који је убацио чипове у мозак крава
како би повец́ао принос млека када су све друге методе исцрпљене.
„Неири“ је још у априлу најавио намеру да почне са тестирањем својих неуроимплантата на живим кравама.
Прошлог месеца, његови стручњаци су извршили операције на пет крава како би им причврстили стимулатор причвршц́ен на потиљак и електроде које продиру дубоко у мозак.
Уз помоц́ ових уређаја, надају се да ц́е доц́и до подручја одговорних за апетит, стрес и репродуктивну функцију и стимулисати их путем електричних импулса.
Први тестови су спроведени у Свердловској области Русије и до сада су резултати веома охрабрујуц́и.
Према речима инвеститора „Неирија“ Алексеја Маризе, на многим фармама млечних крава вец́ су спроведене све мере за повец́ање производње.
Тако да радикално нови приступи попут неуроимплантне стимулације мозга имају потенцијал да значајно поремете индустрију производње млека и пруже значајну конкурентску предност.
Према недавном извештају руске новинске агенције Риа Новости, стручњаци „Неирија“ су извршили операције на пет крава како би им причврстили специјалне неуроимплантате – чипове.
Краве су биле свесне током процеса имплантације, преживеле су процедуру без икаквих приметних нежељених ефеката и вратиле се у производни циклус.
Иако компанија још увек није објавила званичне податке о ефектима имплантата на производњу млека, Неири тврди да се производња млека код крава побољшала.
Научници тренутно раде на одабиру оптималног програма стимулације у зависности од подручја које покушавају да стимулишу: на пример, када се апетит краве смањи, систем бира одговарајуц́и режим неуромодулације за опоравак.
„Неири“ признаје да још увек имају посла на побољшању својих неуро-имплантата, али руска компанија сматра да они вец́ довољно добро функционишу да би се у блиској будуц́ности могли комерцијално продавати.
Нису сви импресионирани Неиријевим неуро-имплантатима за мозак крава. На пример, Андреј Недужко, генерални директор пољопривредног газдинства Степа, сматра да имплантати носе непотребне ризике за животиње и да су непрофитабилни због своје претеране цене.
извор: Занимљивостидана.цом
