Home ЦРКВАСУТРА СУ МИХОЉСКЕ ЗАДУШНИЦЕ Дан сећања на најмилије – ево какви су обичаји и шта треба понети на гробље

СУТРА СУ МИХОЉСКЕ ЗАДУШНИЦЕ Дан сећања на најмилије – ево какви су обичаји и шта треба понети на гробље

У суботу 11. октобра, православни верници обележавају Јесење – Михољданске задушнице, дан посвећен сећању на све упокојене. Овај свети дан, један од четири у години када се црква и народ посебно моле за душе својих ближњих, биће обележен литургијама и парастосима у свим храмовима широм Србије.

Задушнице су тренутак када се молитвом, свећом и топлином срца повезујемо са онима који више нису међу нама, али и када вером потврђујемо да љубав никада не умире.

Молитва, свећа и жито – симболи сећања и вечног живота
На Михољданске задушнице у православним црквама служи се света литургија и парастос, а потом верници одлазе на гробља да обиђу гробове својих покојника. Гробна места се чисте, ките цвећем и кадом, пале се свеће, а душе покојника се помињу у тихој молитви.

На гроб се, према обичају, доноси кувано жито и вино. Жито симболизује васкрсење и вечни живот, док вино представља крв Христову и спасење. Свештеник током парастоса прелива вино преко жита, благосиљајући молитве присутних.

Дело милосрђа у име упокојених
У многим крајевима Србије и данас је присутан леп обичај – да се на овај дан подели храна сиромашнима или комшијама у знак сећања на покојне. Тај чин милосрђа сматра се најлепшим даром душама оних који су отишли, али и благословом за живе.
Народ верује да добро дело учињено на Задушнице „отвара небо и радује душу“ онога коме је намењено.

Када отићи на гробље
Према народном веровању, на гробље је најбоље отићи у преподневним сатима, док је дан још обасјан сунцем. Сматрало се да молитве изговорене по дневном светлу лакше допиру до неба, а да тада и душе покојника најјасније осећају присуство својих најмилијих.

За оне који не могу да оду на гробље, обичај налаже да се у цркви упали свећа за покој душе. Пламен те свеће, макар и мали, носи поруку љубави и вечног сећања.

У суботу 11. октобра, када се огласе црквена звона и мирис тамјана испуни храмове, сетимо се својих драгих покојника са миром у срцу.
Јер, Задушнице нису дан туге, већ дан љубави, вере и вечног заједништва – између земље и неба.

БОНУС ВИДЕО:

 

Створен сурогат робот – први робот трудница на свету!

Први на свету хуманоидни сурогат робот односно робот трудница створен је у компанији за роботику у Кини изазвали су контроверзу о потенцијалним етичким импликацијама таквог уређаја. …

8. августа, кинески медиј за науку и технологију Куаи Ке Жи објавио је интервју са Жангом Ћифенгом.

Жанг је доктор наука на Технолошком универзитету Нањанг у Сингапуру и извршни директор компаније Каива Технолоџи, роботског стартапа који ради на револуционарном роботу за трудноћу.

У њему је Ћифенг открио да је његова компанија веома близу завршетка првог хуманоидног робота за трудноц́у на свету са напредном инкубационом капсулом интегрисаном у роботски абдоминални модул.

Револуционарни робот је много више од једноставног инкубатора, а Ћифенг тврди да је способан да носи 10-месечну трудноћу и роди живу бебу, као права особа.

У срцу сурогат робота лежи вештачка материца, где се имплантирани ембрион негује у амнионској течности и снабдева хранљивим материјама кроз цев повезану са пупчаном врпцом.

Ћифенг тврди да је вештачка материца већ показала велики успех у тестирању на животињама и да се очекује да ће хуманоидни робот бити пуштен у продају у року од годину дана, по цени мањој од 100.000 јуана (14.000 долара).

„Технологија вештачке материце је вец́ у зрелој фази и сада је потребно да се имплантира у абдомен робота како би права особа и робот могли да комуницирају и постигну трудноћу, омогућавајући фетусу да расте унутра“, наводно је рекао Џанг Ц́ифенг за Куаи Ке Жи, како цитира Чосун Дејли.

Иако др Џанг није пружио конкретне информације о томе како се јајне ћшелије и сперматозоиди оплођују и имплантирају у вештачку материцу, његов интервју је брзо постао виралан на кинеским друштвеним мрежама, изазвавши жестоке дебате међу корисницима интернета.

Критичари су технологију назвали „неприродном“, додајући да је окрутно и неетично лишити фетус везе са његовом природном мајком, али идеја о хуманоидном сурогат роботу такође је добила велику подршку од људи који се боре да затрудне природним путем или путем конвенционалне вештачке оплодње, али и од оних који ову технологију виде као начин да ослободе жене ограничења трудноц́е.

„Ако је цена само половина моје годишње плате, одмах бих је купила“, коментарисала је једна особа.

„Три пута сам покушала вештачку оплодњу, али сам све време пропала. Сада имам шансу да имам бебу“, неко други је са ентузијазмом написао.

Упркос онлајн ентузијазму око првог хуманоидног робота за трудноћу на свету, медицински стручњаци су изразили скептицизам у погледу способности технологије да реплицира критичне аспекте људске трудноц́е, као што су лучење мајчиних хормона, интеракција имуног система и неуролошки развој који се дешава током трудноц́е.

Они наглашавају да тренутно не знамо много о овим процесима, тако да би њихово вештачко реплицирање било практично немогуће.

Извор: Занимљивостидана.цом

You may also like

Leave a Comment