Православни хришћани данас обележавају Михољске задушнице, дан посвећен сећању на преминуле, а традиција налаже да неке послове данас обавезно урадимо.
У спомен на суботу после Распећа и Христов силазак у ад, црква је четири суботе у години посебно наменила молитвама за душе умрлих, па су тако уочи месних поклада, пред Васкршњи (Часни) пост велике или зимске Задушнице.
Пред Свету Тројицу, педесети дан по Васкрсу су летње или Духовске, док су уочи Михољдана (12. октобра) Михољске Задушнице. Пред празник посвећен Светом великомученику Димитрију – Митровдан (8. новембра) jeсу Митровске или јесење Задушнице. Такође, посебан дан када треба посетити гробове својих најмилијих Црква је одредила и Побусани понедељак, осми дан од Васкрса.
У Србији је укорењено много обичаја и веровања везаних за Михољске задушнице. Један од најважнијих свакако је обичај да се одмах ујутру изађу на гробље, на гроб донесу жито и вино и упале свеће за покој душе умрле особе. Народ верује да свеће које се пале за све ближње који су преминули представљају симбол светлости Христове којом обасјава душу сваког од њих.
Носи се онолико свећа колико се мртвих помиње. У свим крајевима Србије на гробове излази свештеник да окади гроб. Ако је неким случајем свештеник спречен да дође, онда неко од присутних тамјаном обави прекађивање.
Заједничко за задушнице у свим крајевима јесте излазак и организовање послужења на гробу. Некад су то само пита, пециво, кафа и вода. Понегде се изнесу кувана јаја и печење. На гробљу се ваља послужити макар једним залогајем, обичаја ради.
Обичај је и да се на Задушнице дели милостиња, па стога немојте терати просјаке који тог дана обилазе гробља да би добили мало хране коју смо понели са собом, пише СПЦ.
Ако су гробови ваших најмилијих далеко, свећу за покој душе намените и запалите у цркви.
БОНУС ВИДЕО:
Девојка присуствовала сахранама у нади да привуче пажњу погребника
Након што се заљубила у локалног погребника, Бразилка је провела две године присуствујуц́и сахранама у нади да ц́е привуц́и пажњу погребника – мушкарца. …
Данијела Сињор и Аполо Скариот изненадили су многе људе када су стигли на место венчања у погребним колима, али за оне који су знали њихову необичну љубавну причу, избор је имао савршеног смисла.
Данијела је први пут угледала Аполона почетком 2023. године, док је присуствовала сахрани преминулог рођака, и одмах је знала да мора да учини све што може да привуче његову пажњу.
Он је био директор погребног предузец́а и чинило се да је превише фокусиран на свој посао да би је приметио, али она није дозволила да је то обесхрабри.
Свака три месеца би присуствовала би сахранама у својој заједници само да би видела Аполона и надала се да ц́е је он видети. Требало је времена, али њена стратегија је заправо успела.
33-годишња Данијела потиче из Пињалзиња, мале заједнице југозападно од Сао Паола, где сваки од 2.832 становника се некако познају. Тако да јој одлазак на случајне сахране само да би могла да види Аполона није деловао тако чудно.
Ствар је у томе што 31-годишњи погребник није увек био ту, а када јесте, увек је био фокусиран на свој посао.
„Раније сам мислила: ‘Загрлиц́у породицу само да га видим’, знате? Али није увек био ту“, рекла је Данијела за медије из Бразила.
„Није имао појма – рекла сам му тек касније, када смо коначно почели да разговарамо. Онда је рекао: ‘Чекај, како те никада раније нисам приметио?’ Увек је био толико фокусиран на посао.“
Требало је времена, али Данијела је у неком тренутку запала за око Аполу, и након што су се неко време забављали, њих двоје су се венчали прошлог месеца.
Стигли су у мртвачким колима јер су се тако добро уклапала у њихову причу, али су се побринули да то свима објасне.
„Сви на венчању су били шокирани, али током наших завета смо све објаснили – прочитали смо нашу причу“, рекла је Данијела. „Тада су људи разумели зашто сам стигла у мртвачким колима.“
