РОДИТЕЉИ ЗАБРИНУТИ ПРЕД ПОЛАЗАК ДЕЦЕ НА ЕКСКУРЗИЈЕ: ИНСПЕКЦИЈА ОТКРИВА НИЗ НЕПРАВИЛНОСТИ, АУТОБУСИ НЕИСПРАВНИ, ВОЗАЧИ ПОД ДЕЈСТВОМ АЛКОХОЛА…

Док ђаци са нестрпљењем очекују ђачке екскурзије које би ове недеље требало да почну у Србији, родитељи, са друге стране, стрепе, а све због недавних података Министарства унутрашњих послова од почетка 2025. године, а у којима је наведено да је од прегледаних 9.151 аутобуса, чак њих 11 било неисправно.

Када је о возачима реч, и међу њима је било одређених неправилности, па је тако њих 27 искључено из саобраћаја, док је код 10 утврђено дејство алкохола.

Председник Националне асоцијације туристичких агенција (ЈУТА), Александар Сеничић, објаснио је шта тачно стоји у Правилнику Министарства просвете када је провера безбедности аутобуса реч, шта је то Законом прописано и треба бити испоштовано, али и како сама примена изгледа у пракси.

Шта пише у Правилнику?

„Према Правилнику Министарства просвете обавезна је ванредна техничка контрола аутобуса када је реч о превозу деце школског узраста. Ова ванредна техничка контрола не сме бити старија од пет дана од момента када аутобус креће на пут“, објашњава за Телеграф.рс Сеничић.

Како он додаје, све школе и сви родитељи имају могућност, па чак и обавезу, да најаве Министарству унутрашњих послова (МУП) полазак на рекреативне наставе и екскурзије.

„Полиција се пре самог поласка треба појавити на лицу места како би извршила контролу и возача и техничке исправности аутобуса. То је прописана процедура која би требало да се поштује. Дешавало се, додуше ретко, да полиција констатује да возачи имају алкохол у крви, чиме им је спречено да путују. У тим ситуацијама, организатори путовања (туристичке агенције) морали су да пронађу заменске возаче. Иако је то лични фактор на који се не може утицати, процедура контроле је прописана и мора се поштовати“, истиче даље Сеничић.

Визуелни преглед аутобуса

Међутим, додаје он, процедуре, иако на папиру постоје и врло су јасне, у пракси се неретко не поштују.

„Процедуре законски постоје, али се, нажалост, у пракси не поштују увек. Могуће је да школа или родитељи не позову полицију на полазак аутобуса да би се утврдила и спремност возача и техничка исправност. Ипак, чак и ако аутобус има валидна документа и урађен технички преглед, дешава се да полицајци визуелним прегледом констатују да аутобус није спреман за пут“, прича нам Сеничић из досадашњег искуства, па додаје која је потом процедура.

„У таквим ситуацијама, полицајци на основу својих параметара могу да захтевају ванредни технички преглед. Ако се утврди да није све у реду, издаје се налог за ванредни технички преглед. Организатор путовања тада најчешће замени возило како би се избегло чекање. Наиме, да се не би чекало пет сати док аутобус оде на преглед и врати се, возило се мења, иако је то непријатно за децу, јер морају да чекају сат-два“, објашњава нам саговорник.

Прича Сеничић како се дешава и да планиране замене некада нема или се не може брзо пронаћи, као и шта је онда најбоље чинити.

„Иако је чекање тада неизбежно, увек је боље сачекати него путовати неисправним аутобусом. Нажалост, не може се инсистирати на старости аутобуса до пет година, као што се помињало, из простог разлога што у Србији тренутно не постоји довољан број таквих аутобуса да би се задовољиле све потребе“, закључује председник ЈУТЕ у разговору за Телеграф.рс.

БОНУС ВИДЕО:

Девојка присуствовала сахранама у нади да привуче пажњу погребника

Након што се заљубила у локалног погребника, Бразилка је провела две године присуствујуц́и сахранама у нади да ц́е привуц́и пажњу погребника – мушкарца. …

Данијела Сињор и Аполо Скариот изненадили су многе људе када су стигли на место венчања у погребним колима, али за оне који су знали њихову необичну љубавну причу, избор је имао савршеног смисла.

Данијела је први пут угледала Аполона почетком 2023. године, док је присуствовала сахрани преминулог рођака, и одмах је знала да мора да учини све што може да привуче његову пажњу.

Он је био директор погребног предузец́а и чинило се да је превише фокусиран на свој посао да би је приметио, али она није дозволила да је то обесхрабри.

Свака три месеца би присуствовала би сахранама у својој заједници само да би видела Аполона и надала се да ц́е је он видети. Требало је времена, али њена стратегија је заправо успела.

33-годишња Данијела потиче из Пињалзиња, мале заједнице југозападно од Сао Паола, где сваки од 2.832 становника се некако познају. Тако да јој одлазак на случајне сахране само да би могла да види Аполона није деловао тако чудно.

Ствар је у томе што 31-годишњи погребник није увек био ту, а када јесте, увек је био фокусиран на свој посао.

„Раније сам мислила: ‘Загрлиц́у породицу само да га видим’, знате? Али није увек био ту“, рекла је Данијела за медије из Бразила.

„Није имао појма – рекла сам му тек касније, када смо коначно почели да разговарамо. Онда је рекао: ‘Чекај, како те никада раније нисам приметио?’ Увек је био толико фокусиран на посао.“

Требало је времена, али Данијела је у неком тренутку запала за око Аполу, и након што су се неко време забављали, њих двоје су се венчали прошлог месеца.

Стигли су у мртвачким колима јер су се тако добро уклапала у њихову причу, али су се побринули да то свима објасне.

„Сви на венчању су били шокирани, али током наших завета смо све објаснили – прочитали смо нашу причу“, рекла је Данијела. „Тада су људи разумели зашто сам стигла у мртвачким колима.“