Једнократна новчана помоћ је облик хитне подршке намењен грађанима и породицама које се нађу у ванредним животним околностима – када им настану трошкови које не могу сами да покрију (лечење, лекови, кварови, школски прибор, дуговања и слично).
Ово право је уређено Законом о социјалној заштити („Службени гласник РС“, бр. 24/2011, 117/2021 и 84/2023), а о сваком захтеву одлучује Центар за социјални рад према месту пребивалишта подносиоца.
Ко има право
Право на једнократну социјалну помоћ могу остварити:
- лица и породице са ниским приходима који не могу да покрију основне трошкове живота,
- самохрани родитељи, самци и старија лица без издржавања,
- лица са инвалидитетом или хроничним болестима који имају повећане трошкове,
- корисници редовне социјалне помоћи који се нађу у хитним и ванредним околностима.
Сваки захтев се разматра појединачно – није довољно само испунити основне критеријуме, већ је потребно доказати постојање хитне потребе.
Како се подноси захтев
Захтев се подноси:
- Лично у Центру за социјални рад према месту пребивалишта, или
- Електронски, путем портала еУправа, ако је та опција омогућена у конкретној општини.
Потребна документација обично обухвата:
- личну карту и попуњен захтев,
- доказе о приходима (решење о социјалној помоћи, потврду о незапослености, пензију, плату и сл.),
- рачуне или потврде које доказују ванредне трошкове (лекови, лечење, школски прибор, рачуни за комуналије).
Висина помоћи и рокови
О висини помоћи одлучује Центар за социјални рад, на основу процене стварног трошка и финансијског стања подносиоца.
Помоћ се финансира из локалног буџета, па се износи разликују између општина.
Закон не ограничава број захтева годишње, али се у пракси најчешће одобрава једном годишње због ограничених средстава.
Рок за доношење решења је 15 до 30 дана, али исплата зависи од обезбеђења новца у буџету.
Законска основа
Закон о социјалној заштити – члан 104: „Једнократна новчана помоћ може се одобрити кориснику социјалне заштите ради превазилажења тренутне материјалне угрожености изазване ванредним околностима.“
Одлуке скупштина општина – прописују конкретне критеријуме и висину помоћи на локалном нивоу.
Уредба о висини социјалних давања – одређује основицу и референтне износе који се примењују у систему социјалне заштите.
Честа питања грађана
Да ли се једнократна помоћ може тражити више пута годишње?
Да, закон то не забрањује, али већина општина због ограничених средстава одобрава само један захтев годишње.
Колико траје обрада захтева?
Законски рок је 15–30 дана, али у пракси се одлуке често доносе тек када локална самоуправа пребаци средства – што може потрајати и дуже.
Колики је износ помоћи?
Не постоји јединствени износ за целу Србију. Он зависи од висине трошка који се покрива и буџета општине – најчешће између 5.000 и 15.000 динара.
Да ли корисници редовне социјалне помоћи аутоматски добијају и једнократну?
Не. Сваки захтев се разматра одвојено. Корисник месечне социјалне помоћи мора поднети нови захтев ако се нађе у ванредној ситуацији.
Могу ли старија лица без прихода да остваре помоћ ако имају одраслу децу?
Центар може одбијати захтев ако постоје сродници у обавези издржавања (нпр. одрасла деца са приходима). То је предвиђено чланом 85. Закона о социјалној заштити.
Коме се жалити ако центар одбије захтев?
Подноси се жалба Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у року од 15 дана од пријема решења.
Ако се околности промене (нпр. нови трошкови), могуће је поднети поновни захтев.
Једнократна социјална помоћ је законско право, али и обавеза општина да то право спроведу.
Износи и рокови разликују се од места до места, па се грађанима препоручује да се обрате директно Центру за социјални рад ради тачних информација о локалним критеријумима и потребној документацији.
ОЗОН
БОНУС ВИДЕО:
Британац тврди да две године не спава!
Оливер Алвис (32), некада машиновођа и власник пространог стана са четири собе, водио је сасвим нормалан живот све до једне ноћи када једноставно није могао да заспи.
Оно што је испрва изгледало као обична несаница, претворило се у двогодишњу агонију због које, како каже, живот више и нема смисла.
„Није то само мањак сна, него потпуно одсуство сна. Никада не осетим поспаност. Дани прелазе у ноћи, а ја и даље остајем будан. То је мучење које исцрпљује и тело и дух.“ казао је у интервујуу.
Према његовим речима, последње две године осећа као да му тело гори изнутра.
Мишићи и кости су му стално болни, очи му „као да се топе из лобање“, а притисак у глави готово је неиздржив.
Због исцрпљености му се пореметио и вид, тешко хода право, а пробава му је потпуно нарушена.
Оливер признаје да је изгубио готово све што је имао.
Продао је стан, преселио се код мајке и потрошио читаво богатство на путовања широм света од Индије и Италије до Турске и Колумбије. А све у покушају да пронађе лек.
Испробао је разне терапије, лекове па чак и халуциногене биљке, али ништа му није донело сан за којим чезне.
„Завидим бескућницима који спавају на праговима радњи. Мењао бих се с њима, само да могу да заспим макар на тренутак,“ прича Оливер за ДаилyМаил.
Неки лекари су га стављали и на јаке седативе, али чак ни тада није могао да утону у сан.
Сада, без решења и без наде, моли научнике и лекаре широм света да покушају да му помогну.
Његова прича изазвала је бурне реакције на интернету. Једни му верују, док други тврде да је биолошки немогуће издржати без сна две године.!
Научни подаци о људима су оскудни због етичких разлога, али експерименти на животињама показују да пси умиру после 17 дана без сна, а пацови за 32 дана.
Постоји и теорија да Оливер можда пати од тзв. парадоксалне несанице – стања у којем човек мисли да је будан, иако мозак заправо улази у плитке фазе сна.
Ипак, чак и ако је то случај, Оливер тврди да му је осећај исти – као да није спавао годинама.
Извор: Занимљивостидана.цом
