У првом полугодишту ове године државни подстицаји српској економији износили су 108,2 милијарде динара.
Од тога су 96,7 милијарди динара или 89,3 одсто била бесповратна средства, показују подаци Агенције за привредне регистре (АПР), која је објавила Мапу регистра мера и подстицаја регионалног развоја.
На то мапи су приказане информације о улагањима државе, привредном развоју и привредним потенцијалима и она пружа свеобухватну слику развоја домаће економије.
Улагање државе и њених институција у развој привреде и непрофитног сектора, односно подстицаји регионалног развоја на Мапи су представљени према намени, корисницима и реализаторима, као и врсти финансијског подстицаја и територијалном усмеравању средстава.
3,6 милијарди динара подстицаји извоза
Према намени улагања у подстицање пољопривреде уложено је 39,5 милијарди, затим у образовање, науку, културу и спорт 22,1 милијарда, а у подстицање производње 18,2 милијарде динара. Подаци АПР показују и да је у саобраћајну инфраструктуру усмерено 6,8 милијарди динара, у научно-истраживачки рад, истраживање и развој 4,4 милијарди динара, а у подстицање извоза 3,6 милијарди динара, док је у подстицање запошљавања усмерено 3,4 милијарде динара.
У поређењу с првим полугодиштем претходне године, највећи раст улагања забележен је у подстицању производње и научноистраживачког рада, истраживања и развоја.
Према корисницима државних пара знатан део укупно реализованих подстицаја усмерен је пољопривредним газдинствима, односно 39,3 милијарде динара, што је 36,3 одсто, затим привреди и то привредним друштвима и предузетницима 33,3 милијарде динара или 30,8 одсто, док је институцијама из области образовања и науке усмерено 21,6 милијарди динара или 19,9 одсто, а јединицама локалне самоуправе 8,2 милијарде динара, што је 7,5 одсто.
На мапи су подаци о подстицајима интегрисани с подацима из других регистара у надлежности АПР, као и подацима преузетим од других државних органа и организација, односно приказани су кључни подаци о привреди и непрофитном сектору, укључујући податке о структури, задужености, неликвидности и финансијским перформансама, као и основни демографски и економски подаци (површина, број становника, просечна зарада, БДП, број запослених и незапослених).
Мапа Регистра мера и подстицаја регионалног развоја представља значајан извор информација за све који планирају инвестиције или се баве питањима регионалног развоја у Србији.
Дневник
БОНУС ВИДЕО:
Убризгавао 18 година змјски отров па створио најјачи противотров!
Американац Тим Фрид је самом себи 18 година убризгавао змијски отров, што је довело до стварања противотрова широког спектра, рекли су научници. …
Сада његова крв , Тим Фриедеа сада помаже у стварању универзалног противотрова за оспасне смртносне змије!
Његов имуни систем, изложен више од 700 пута отровима преко 200 уједа кобри, мамбе, таипана и крајтова, развио је изузетно јаке антитела.
Тестирања на животињама показала су да та антитела могу да заштите од смртоносних доза отрова чак 13 од 19 најопаснијих елапидних змија – породице змија чији отров делује на нервни систем и изазива парализу и гушење.
Иако је на почетку желео само да заштити себе као љубитеља змија, Фрид је преживео озбиљан инцидент са два уједа кобри који су га довели у кому.
„Нисам желео да умрем. Нисам желео да изгубим прст. Нисам желео да пропустим посао“, изјавио је Фрид у разговору за ББЦ.
Ипак, после тог искуства није одустао, већ је наставио своју мисију: „Постало је то начин живота. Гурао сам колико сам могао – за људе који су 8.000 миља далеко од мене и умиру због уједа змије.“
Своју мисију је посветио развоју бољег лека за људе широм света.
Компанија Центиваx, под вођством др Џејкоба Гленвила, узела је узорке његове крви и издвојила две широко неутрализујуће антитела која делују на читаве класе неуротоксина. У комбинацији са трећим леком, створен је коктел који би могао да послужи као универзални противотров за елапидне змије.
Следећи циљ је стварање противотрова и за другу велику групу змија – випере – чији отров претежно напада крв, као и за цитотоксине који уништавају ткиво. Научници верују да би у наредних 10–15 година могли развити универзални лек који покрива све главне класе змијског отрова.
Професор Питер Квонг (Петер Кwонг) са Универзитета Колумбија сматра да ћемо у наредних 10 до 15 година имати ефикасан третман за сваку од тих класа. „Антитела из Тимове крви су заиста изузетна – његов имуни систем је научио да препознаје веома широк спектар отрова.“
Коначни циљ истраживача је да се развије један универзални противотров, или евентуално две ињекције – једна за елапиде, а друга за випере – које би могле брзо и ефикасно да се примене у хитним ситуацијама, без потребе за прецизним одређивањем врсте змије.
Професор Ницк Цасеwелл са Ливерпоол Сцхоол оф Тропицал Медицине, који води Центар за истраживање змијских уједа, сматра да су резултати „нови и обећавајући“, али упозорава да је пред научницима још дуг пут тестирања пре него што се лек примени на људима.
Иако је пред тимом још много посла и тестирања, стручњаци овај напредак сматрају „прекретницом“ у борби против смртоносних уједа змија.
Досадашњи противотрови морају да буду прецизно усклађени са врстом змије, што отежава лечење, нарочито у сиромашним земљама где змијски уједи годишње убију и до 140.000 људи, док стотине хиљада остају са тешким инвалидитетом.
Извор:Занимљивостидана.цом
