Све је више грађана Кикинде, углавном старијих, који се обраћају Удружењу потрошача због превера које су доживели од трговаца који робу нуде на даљину, путем телефона. Десетак њих затражило је помоћ, јер су изиграни, а најгоре је прошла једна пензионерка која је наддушек купила за невероватних 360.000 динара.
На преваре старијих грађана упозорио је и Дарко Цвијан, менаџер Удружења потрошача Кикинде, које је и Регионално саветовалиште за Војводину.
– Жена је мислила да купује душек, а испоручен јој је наддушек и то за половину кревета. Чак је за тај производ унапред платила половину укупне цене. Међутим, ништа није могло да се измени… На мети слаткоречивих трговаца највише су старији грађани, махом пензионери којима се телефонским путем нуди разна, често неоправдано прескупа роба. Притом, пронашли су такозване рупе у Закону о заштити потрошача и често тврде да се ради о медицинским помагалима, лековима или суплементима. Испрва слаткоречиви, све су екстремнији и кад успеју да убеде муштерију, већ после неколико минута од телефонског разговора створе се на вратима купца – објашњава Цвијан.
Упозорава да старији људи често не читају уговоре које потписују, а када нешто купе на документу обично пише да, чак и ако одустану од куповине, у року од 14 дана, морају да плате 12.000 динара – ради стерилизације тог производа.
– Приликом куповине „на даљину“ купац има право да одустане од наруџбине у року од две седмице, без објашњења и навођена разлога због којег се предомислио. Важно је да нам се што пре јаве, јер у том року можемо да оспоримо куповину, али требало би обратити пажњу и на то шта се све потписује… Интернет трговина је такође честа, али је важно да купац одмах по преузимању робе од курирске службе отвори пакет и провери садржај и исправност робе. У случају оштећења, може да уложи рекламацију достављачима само у року од 24 сата, а после не може да замени производ – упозорава Цвијан и апелује на децу, чланове породице и сроднике старијих грађана да их посаветују и тако избегну трошкове и нежељене последице.
БОНУС ВИДЕО:
ЗАНИМЉИВОСТИ: Козе преживеле без воде на острву готово 200 година!
Научници су остали збуњени како је крдо коза преживело без воде више од 200 година на изолованом острву у североисточном Бразилу Није јасно како су се тачно козе …
првобитно нашле на Санта Барбари.
Ово острво једном од пет вулканских острва која чине архипелаг Аброљос, око 70 километара од обале Баије али научници верују да су их колонизатори довели и оставили тамо.
Стока попут коза, свиња и живине представљала је поуздан извор хране, али су обично остављане када би колонизација пропала.
Њихово присуство на острву Санта Барбара документовано је више од 250 година, према историјским записима, што је изванредно ако узмемо у обзир да мало острво нема познате изворе слатке воде.
Упркос овој „непријатности“, козе су напредовале на сувом, ветровитом острву до те мере да су морале бити пресељене како би се заштитиле ендемске биљке и животиње.
Прошлог месеца, Институт за заштиту биодиверзитета Чико Мендес (ИЦМБио), који управља Националним морским парком Аброљос, извршио је уклањање последњих 27 коза на Санта Барбари.
Након што је закључено да њихово присуство угрожава еколошку равнотежу острва посебно утичући на седам врста морских птица које се гнезде у региону.
Међутим, животиње нису искорењене јер научници желе да их проучавају, посебно њихову способност да преживе са мало или без воде.
„Верујемо да су развиле јединствене таленте за преживљавање“, рекао је Ерисмар Роча, шеф Националног морског парка Аброљос. „Да њихова популација није била контролисана, преузеле би цело острво и самоуништиле би се.“
Занимљиво је да током свих година колико су научници проучавали мистериозне козе Санта Барбаре, никада их нису видели како пију воду, што поставља питање:
„Како су тамо преживеле више од два века?“ У овом тренутку, стручњаци могу само да нагађају.
Неки верују да су се козе можда прилагодиле пијењу морске воде и да је то понашање пренето на наредне генерације, док други за преживљавање животиња приписују белдроеги, биљци са високим садржајем воде која се налази на Санта Барбари.
Али козе Санта Барбаре нису само преживљавале тамо, вец́ су и напредовале. Истраживачи су известили да је вец́ина коза на острву била близаначка, што сугерише да су козе биле „добро храњене и здраве“.
Проучавајуц́и козе са острва Санта Барбара, бразилски научници се надају да ц́е дешифровати тајну њихове изузетне отпорности
Што би могло помоц́и у развоју нових раса које су боље прилагођене да преживе изазове климатских промена и прилагоде се сушним регионима, као што је североисточни Бразил.
извор: Занимљивостидана.цом
