Нови путеви ка заштити климе и животне средине у Немачкој и Европи: Ова серија истиче пројекте и појединце посвећене одрживом развоју. Данашњи чланак истражује мере које је хитно потребно предузети за борбу против климатских промена.
У борби против глобалног загревања, земље широм света не предузимају довољне мере да обуздају климатску кризу на прихватљив ниво.
Ниједан индикатор у 45 кључних сектора није на добром путу да испуни циљеве Париског споразума о клими за 2030. годину, према новој студији истраживачких центара Climate Analytics и World Resources Institute (WRI). Пре десет година, на Светској конференцији о клими у Паризу договорено је да се глобално загревање ограничи на, ако је могуће, 1,5 степени Целзијуса изнад прединдустријских нивоа.
„Сви системи звоне на узбуну“, рекла је Клеа Шумер из WRI-ја, једна од главних ауторки новог извештаја „Стање климатских акција 2025“. „Једноставно нема времена за оклевање или полумере.“ Очекује се да ће се ови упозоравајући знаци узети у обзир на Светској конференцији о клими, која ће се одржати у Бразилу за три недеље.
„Не успевамо у најважнијим задацима“
Забрињавајуће је да су се од 2014. године владине субвенције за фосилна горива попут гаса, нафте и угља повећавале у просеку за 75 милијарди долара годишње, премашивши 1,5 билиона долара до 2023. године. Штавише, крчење шума које апсорбују гасове стаклене баште штетне по климу је настављено, након што је опадало раније у овој деценији. А удео угља који штети клими у производњи електричне енергије је последњих година само незнатно смањен. „Не само да заостајемо – не успевамо у најважнијим задацима“, рекла је Софи Бем из WRI.
Постепено укидање угља мора се убрзати десетоструко.
Према постојећим прорачунима, да би се постигли циљеви Париског споразума о клими до 2030. године, свет мора предузети следеће кораке:
– постепено укинути угаљ најмање десет пута брже, што је еквивалентно затварању скоро 360 термоелектрана на угаљ средње величине годишње и обустављању свих планираних пројеката на угаљ;
– Смањити дефорестацију за девет пута: према студији, тренутни ниво дефорестације одговара губитку површине еквивалентне скоро 22 фудбалска терена сваког минута;
– Смањити потрошњу говедине и јагњетине у земљама са високом потрошњом пет пута брже: то значи смањење потрошње меса у Северној и Јужној Америци, Аустралији и Новом Зеланду за око две порције недељно.
Студија, коју су, између осталих, финансирали Безосов фонд за Земљу и фондација ClimateWorks, такође истиче позитивне трендове: удео соларне и енергије ветра у глобалној производњи електричне енергије више се него утростручио од 2015. године. А 2024. године, инвестиције у чисту енергију су другу годину заредом премашиле инвестиције у фосилна горива.
БОНУС ВИДЕО:
