Већина (51 одсто) немачких становника сматра да је политика савезне владе штетна за млађу генерацију, кажу стручњаци.
У анкети коју је спровео институт за истраживање јавног мњења „Сиви“ за публикације медијске групе „Функе“, на питање да ли су владине политике „у корист или против“ младих људи, само 12 одсто испитаника је одговорило да јесу. Тридесет један одсто је изабрало одговор „зависи“. Два одсто је одговорило „Не знам“.
79 одсто испитаника старости од 18 до 29 година рекло је да је већа вероватноћа да ће владине политике наштетити младима.
Студентски представник захтева састанак на равноправној основи са канцеларом Мерцом
Квентин Гертнер, генерални секретар Федералне конференције школске деце, изразио је жаљење што његову генерацију, упркос бројним изазовима, политичари не схватају озбиљно. „Морамо осигурати националну одбрану, гарантовати дугорочне пензије и некако се позабавити последицама климатске кризе. Моја генерација ће морати да уради много више него што им друштво да“, рекао је Гертнер за Функе. Додао је да су многи спремни да преузму одговорност. Али влада такође мора да улаже у младе људе и да их слуша: „Ми једноставно желимо да учествујемо у дискусији као равноправни.“
Стога, Гертнер захтева састанак са немачким канцеларом Фридрихом Мерцом. Иако канцелар има много обавеза, „ми представљамо милионе младих људи, тако да мислим да је прикладно да се састане са нама“, рекао је студентски представник.
ЗАНИМЉИВОСТИ: Свадбе које леде крв у жилама
Иако су српске свадбе познате по весељу, неки обреди повезани са брачним животом данас делују непојмљиво. Један од најморбиднијих, али и најзанимљивијих, јесте такозвана „Црна свадба“ (или „Мртвачка свадба“).
Овај ритуал се организује у случају изненадне смрти момка или девојке који нису стигли да ступе у брак. Породица покојника тада организује симболично венчање, често на дан сахране или убрзо након ње, како би се душа умрле особе „смирила“ и на онај свет отишла испуњена.
У неким случајевима, вереница или вереник пристаје да се „венча“ са мртваком усред сахране и остане у симболичном „браку“ годину дана. Веровање налаже да у том периоду жива особа не сме да ступи у нову везу или да се заљуби, јер би се то сматрало „прељубом“.
Ако вољена особа одбије да учествује, може се наћи друг или другарица који ће преузети улогу младе или младожење.
Етнолог Димитрије Пастуловић за Курир телевизију објаснио је недавно контекст ових ритуала: „Када млад момак неожењен умре, обичај је да га венчају са девојком која је жива. Годину дана после тога она мора да остане са њим у браку. То су неки њихови обичаји. Ја не говорим само о Власима, то ради и наш народ.“
Пастуловић наглашава да у паганским веровањима, присутним на нашим просторима, „свет мртвих и свет живих су врло повезани и егзистирају упоредо. Један са другим. Њима је свет мртвих надомак руке.“
