Професор Економског факултета Вељко Мијушковић изјавио је данас, поводом одлуке руске нафтне компаније Лукоил да своју имовину ван Русије прода шведској компанији Гунвор, да је када дође до овакве продаје пракса да се задржи ланац малопродаје.
Зато сматра да неће доћи до радикалнијих потеза Гунвора оног момента када буде преузео Лукоил и да запослени у Србији не треба да брину за своја радна места.
Мијушковић је рекао да су много више упитне ситуације у Бугарској јер они у власништву имају једину рафинерију у Бугарској, као и у Румунији где имају више од 300 пумпи и рафинерију, док у Србији имају само ланац бензинских пумпи и складишта који ће, сматра он, остати нетакнути.
Компанија Гунвор је приватна компанија која се бави трговином енергентима, изјавио је он и додао да Торбјорн Торнквист има око 80, 85 одсто удела власништва у тој компанији, док остатак удела имају интерни запослени што значи да нема спољних акционара.
“Када је уведен сет санкцији Русији и њеним грађанима 2014. године, Генади Тимченко је изашао из власничке и управљачке структуре и наводи се да њега тамо више нема. Оно што је важно овде је шта се тачно продаје и какве је то ситуација везана за пумпе и запослене у Србији, то је најважније”, навео је Мијушковић за К1.
На питање да ли ће Америка одобрити потписивање споразума између Гунвора и Лукоила с обзиром на то да коначну реч о том споразуму треба да да америчко Министарство финансија како би све било завршено, Мијушковић је рекао да ће америчко Министарство финансија сада вагати између тога да ли им је приоритет да санкционишу даље неку компанију која је већ била под њиховим санкцијама или ће прихватити Гунвор јер се више не ради о руском власништву.
„Овде се поставља питање шта се овде купује. Гунвор је договорио са Лукоилом да се продаје тзв. Лукоил Интернатионал ГмбХ који подразумева њихову мрежу ван Русије. Ту су најважније Бугарска, Румунија и неке операције које они имају у Ираку, УАЕ и Египту, и наравно сет ових бензинских станица и складишта у којој је укључена и Србија“, навео је он.
Коментаришући то што је председник Србије Александар Вучић изјавио да је продајом Лукоила у Србији решен мали део проблема и да “нама остаје проблем НИС-а, за који верује да ће бити решен у данима пред нама”, Мијушковић је оценио да је ова изјава председника Вучића апсолутно на месту зато што решење везано за Лукоил решава питање мањег броја запослених, али не решава питање енергије које је сада веома проблематично.
Мијушковић је додао да иако питање НИС-а и даље није решени, позитивно је то што је у претходном периоду предочено неколико решења руској страни за НИС.
“Руска страна се још увек није огласила и председник је рекао да ћемо ми сачекати још неколико дана. Ако се ништа не буде десило ми ћемо приступити неком решењу које је за нас адекватно да би сачували интересе грађана”, истакао је он.
Како је навео, постоје три решења која би била у интересу грађана Србије, прво је да се у одређеној прерађеној форми увози америчка нафта а да остане руско власништво над компанијом, друго решење је да се спољни удео прода некој неутралној страни, и треће је да дође до трансакције између Србије и Русије и да се откупи тај део власништва уз клаузулу да се оно врати касније када санкције буду скинуте.
Одговарајући на питање зашто трећа опција трансакције није прихватљива за Русе с обзиром на добре односе које има са Србијом, и због чега се они премишљају да прихвате ту опцију као решење, Мијушковић је рекао да нема трајних пријатеља и да је наратив о пријатељству међу народима, али не економски.
“Постоје привремени и трајни интереси. Ми не знамо да је руској страни неприхватљива та трећа опција јер се они још нису изјаснили о томе, остаје да се види. Они вероватно претпостављају да би изгубили одређени део утицаја у случају када би се то десило”, оценио је он.
На питање колико би заједнички наступ Вучића, мађарског премијера Виктора Орбан и словачког премијера Роберта Фица нешто да промени с обзиром на то да је Вучић изјавио да са Мађарском и Словачком разговара о формирању заједничке групе која би се бавила решењем проблема изазваних санкцијама руским нафтним и гасним компанијама, Мијушковић је оценио да ће америчка администрација на крају свега овога имати последњу реч с обзиром на то да председник САД Доналд Трамп често донесе одлуке а да га онда администрација оспори.
Додао је да иако сматра да може постојати одређена зона заједничког утицаја и пријатељског притиска ка америчкој страни, од тога се не може очекивати превише.
Према његовим речима, трајно решење између Русије и САД ће пре бити оно што ће целу ову ситуацију ставити ад акта.
Мијушковић је напоменуо да уколико се реши ова ситуација у наредном периоду, то не значи да ће истог дана аутоматски НИС бити скинут са листе санкција ОФАЦ, већ да то може да потраје неколико недеља па чак и месеци у зависности од сложености трансакције.
(Telegraf Biznis/Tanjug)
