Српска православна црква (СПЦ) обележава Митровске задушнице, у народу познате и као јесење и то су последње задушнице у 2025. години.
На задушнице се излази на гробља, где се пале свеће на гробовима најближих.
Митровске задушнице падају увек у прву суботу пре Митровдана, празника посвећеног Светом великомученику Димитрију, који се обележава 8. новембра.
Задушнице се обележавају четири пута годишње и увек у суботу.
Осим јесењих – Митровских задушница, у календару СПЦ постоје још и Духовске или летње, зимске – пре почетка Великог поста и Михољске задушнице.
Обичај верника у многим местима је да на тај празник износе храну на гробља, а онда се та храна дели са људима који посећују гроб, уз помињање за спас душе покојника.
Такође, обичај је да се на гробље обавезно износи кувано жито, црно вино и свеће, али се обичаји разликују у различитим деловима Србије.
На задушнице се у црквама СПЦ у Србији и широм света служи Света литургија и парастос на којем свештеник вином прелива жито.
После службе, иде се на гробље где се пале свеће, а свештеник обави обред и окади гробове.
Црно вино, којим свештеник прелива жито, означава Божје милосрђе којим се залечују ране греха, док је свећа симбол светлости Христове која вернике треба да подсети на светлост којом Исус Христ обасјава душе преминулих.
Задушнице су и дан када се посебно обраћа пажња на дељење милостиње, због чега би сваком просјаку требало уделити милостињу и део хране коју носимо са собом.
Српски православни верници Митровске задушнице преузели су од Руске православне цркве.
Тај празник је установљен после победе Димитрија Донског на Куликовском пољу 8. септембра 1380. године. Митровске задушнице су тада настале као спомен изгинулим војницима у тој бици, а код нас је овај дан добио намену у култу мртвих.
Telegraf.rs
