Пројекат „Олгина научна станица“ усмерен је на унапређење услова за наставу биологије и хемије и формирање специјализованог кабинета у ОШ „Олга Милошевић“. Нови кабинет омогућиће ученицима интерактивно и практично учење кроз лабораторијске експерименте, виртуелну реалност (VR) и савремену технологију. Циљ је да се, кроз модерну инфраструктуру, савремену опрему и унапређену безбедност, обезбеди квалитетнија и занимљивија настава за све ученике. Кабинет је опремљен наставним средствима за хемију и биологију, модерним микроскопима, сетовима за хемијске вежбе, VR наочарима, лаптопом, интерактивним монитором и друго.
За реализацију највећег дела овог пројекта ОШ „Олга Милошевић“ добила је средства Министарства правде у оквиру јавног конкурса за доделу средстава прикупљених по основу одлагања кривичног гоњења (опортунитет). Уговор о донацији потписан је 8. септембра 2025. године у Палати Србија; потписник је директор школе Дарко Димитријевић, а аутор пројекта је наставница Милица Аврамовић.
Значајан део финансијских средстава обезбедила је локална самоуправа, као и појединци из града и предузетници, а део наставних средстава обезбедило је Министарство просвете.
Основна школа „Олга Милошевић“ захваљује се Министарству правде на овом значајном доприносу нашој школи, као и Министарству просвете, локалној самоуправи, предузетницима и појединцима на великој помоћи.
Искрена захвалност свима који су веровали у „Олгину научну станицу“. Вашом подршком подижемо стандарде наставе и стварамо безбедно, савремено окружење у ком ученици уче кроз истраживање и сарадњу.
Заједно градимо услове где знатижеља цвета, а успех се жање.
ЗАНИМЉИВОСТИ: И СРБИ ИМАЈУ СВОЈУ НОЋ ВЕШТИЦА
Иако већина покладе везује за католичке народе и њихове прославе, реч је заправо о обичају који је дубоко укорењен и у нашој традицији.
Код Срба оне се обележавају пред почетак сваког великог поста, па су тако Божићне покладе – задњи дан када се пре Божића једе месо! Већ сутрадан, почиње Божићни пост и верници ће се у наредних шест недеља уздржавати од хране, пића, али и лоших мисли и дела.
Божићне покладе су црквени и народни празник уочи почетка божићњег поста. Празнује се на дан Светог апостола Филипа, увек 27. новембра.
Корени поклада су пагански и везани су за обележавање култа Сунца и доласка пролећа. Ипак, обичаје је временом прихватила хришћанска црква и прилагодила их.
Према народним обичајима, покладе су празник који увек за ручак треба да окупи све чланове породице. Трпеза поклада треба да буде испуњена јелима која се спремају од меса, млечних производа и свега од чега ће се верници, с почетком поста, уздржавати.
Стари кажу да се на тај дан позивају и сиромашни суседи и пријатељи јер сви треба да се “омрсе” током заједничког обреда и сложно и у весељу уђу у пост који ће трајати до Божића.
Такође, покладе су време када млађи чланови породице треба да “воде главну реч” – данас се збијају шале, организују се игранке и сви се забављају.
У неким крајевима Србије и данас се задржао обичај маскирања током поклада – младићи и девојке под маскама и уз много граје иду од куће до куће и збијају разне пошалице на опште весеље укућана и свих присутних. Након тога, домаћин треба да “мачкаре” части – јелом, пићем или неком другом ситницом. На тај начин наши стари су терали зле силе и вештице јер се верује да сва ова бића имају јачи утицај на свет живих током поклада.
Из истог разлога у неким селима и данас се практикује да укућани увече табане трљају белим луком и изговорају бајалицу: “Вештица као конац, у мене зуби као колац”.
Ипак, иако све треба да буде весело у ову недељу се не праве свадбе, веридбе, кумства ни побратимства јер се верује да такве везе неће дуго трајати. Из истог разлога не узимају се позајмице, нити се даје на зајам јер он неће бити враћен. Не гради се кућа, нити нешто око куће.
У сеоским крајевима покладни дан обавезно се завршава великом ватром на главном тргу око које се окупљају сви, па уз шалу и добро расположење, терају страх и заједно улазе у први дан поста.
