Према Европској комисији, време путовања између већих европских градова возом требало би значајно смањити – најкасније до 2040. године.
План развоја брзих возова представљен у Бриселу предвиђа повезивање централних транспортних чворишта брзинама од 200 км/х или више. У будућности ће путници моћи да путују од Берлина до Копенхагена за четири сата уместо седам, а од Минхена до Рима за шест сати уместо девет и по. Путовање од Берлина до Беча преко Прага могло би се смањити са преко осам сати на четири и по сата.
„Смањење времена путовања између европских престоница је опипљив и прагматичан резултат наше посвећености стварању уједињеније и ефикасније Европе“, рекао је Рафаеле Фито, потпредседник Европске комисије задужен за ову иницијативу. Пројекат ће зближити грађане и поједноставити пословна путовања. Циљ је да воз постане још атрактивнија алтернатива кратким летовима.
Потребне су стотине милијарди евра
Да би подстакла железничке компаније да спроведу ове планове, Европска комисија намерава да уклони постојеће препреке за прекогранични железнички саобраћај и развије нову стратегију финансирања. Штавише, планира да побољша услове рада за железничку индустрију и оператере, као и да активније подржи истраживање и иновације у овој области.
Према Комисији, трошкови завршетка мреже великих брзина TEN-V до 2040. године процењују се на приближно 345 милијарди евра. Ако се поставе још већи циљеви брзине возова, који значајно прелазе 250 км/х, то би могло захтевати и до 546 милијарди евра до 2050. године.
БОНУС ВИДЕО:
ЗАНИМЉИВОСТИ: И СРБИ ИМАЈУ СВОЈУ НОЋ ВЕШТИЦА
Иако већина покладе везује за католичке народе и њихове прославе, реч је заправо о обичају који је дубоко укорењен и у нашој традицији.
Код Срба оне се обележавају пред почетак сваког великог поста, па су тако Божићне покладе – задњи дан када се пре Божића једе месо! Већ сутрадан, почиње Божићни пост и верници ће се у наредних шест недеља уздржавати од хране, пића, али и лоших мисли и дела.
Божићне покладе су црквени и народни празник уочи почетка божићњег поста. Празнује се на дан Светог апостола Филипа, увек 27. новембра.
Корени поклада су пагански и везани су за обележавање култа Сунца и доласка пролећа. Ипак, обичаје је временом прихватила хришћанска црква и прилагодила их.
Према народним обичајима, покладе су празник који увек за ручак треба да окупи све чланове породице. Трпеза поклада треба да буде испуњена јелима која се спремају од меса, млечних производа и свега од чега ће се верници, с почетком поста, уздржавати.
Стари кажу да се на тај дан позивају и сиромашни суседи и пријатељи јер сви треба да се “омрсе” током заједничког обреда и сложно и у весељу уђу у пост који ће трајати до Божића.
Такође, покладе су време када млађи чланови породице треба да “воде главну реч” – данас се збијају шале, организују се игранке и сви се забављају.
У неким крајевима Србије и данас се задржао обичај маскирања током поклада – младићи и девојке под маскама и уз много граје иду од куће до куће и збијају разне пошалице на опште весеље укућана и свих присутних. Након тога, домаћин треба да “мачкаре” части – јелом, пићем или неком другом ситницом. На тај начин наши стари су терали зле силе и вештице јер се верује да сва ова бића имају јачи утицај на свет живих током поклада.
Из истог разлога у неким селима и данас се практикује да укућани увече табане трљају белим луком и изговорају бајалицу: “Вештица као конац, у мене зуби као колац”.
Ипак, иако све треба да буде весело у ову недељу се не праве свадбе, веридбе, кумства ни побратимства јер се верује да такве везе неће дуго трајати. Из истог разлога не узимају се позајмице, нити се даје на зајам јер он неће бити враћен. Не гради се кућа, нити нешто око куће.
У сеоским крајевима покладни дан обавезно се завршава великом ватром на главном тргу око које се окупљају сви, па уз шалу и добро расположење, терају страх и заједно улазе у први дан поста.
