ОСНОВЦЕ и средњошколце у Србији следеће недеље, 10. и 11. новембра, поводм Дана примирја у Првом светском рату очекује први мини одмор у овој школској години у трајању од четири дана рачунајући викенд.
У односу на претходне године, школарци ће имати Сретењски распуст у трајању од пет дана.
Прво полугодиште ће трајати до 30. децембра за децу у централној Србији. Следи предах од три недеље, па ће школарци у клупе вратити у понедељак 19. јануара.За ђаке у Војводини, школски календар је нешто другачији. Последњи дан у школи у првом полугодишту је 23. децембар. Звоно ће почетак другог полугодишта огласити 12. јануара, недељу дана раније од њихових вршњака у осталим крајевима Србије.
За ученике основних школа, од првог до седмог разреда, школска година се завршава 12. јуна, а за средњошколце 19. јуна.
Осмаци ће, због припрема за полагање завршног испита, раније изаћи из учионица. За њих се друго полугодиште завршава 29. маја, као и за матуранте средњих стручних школа. Ученици завршног разреда гимназија, распустиће се недељу дана раније – 22. маја.
Нови, Сретењски распуст планиран је од понедељка 16. фебруара до петка 20. фебруара. Пролећни „мини олдмор“ за ученике у централној Србији траје од петка 10. априла до уторка 14. априла, за ђаке у Војводини од 3. до 6. априла.
Ученици осмог разреда полагаће пробни завршни испит у петак и суботу 27. и 28. марта. Мала матура заказана је од 15. до 17. јуна.
ЗАНИМЉИВОСТИ: Научници открили светлосни сноп који је испалила црна рупа, НАЈСЈАЈНИЈА СВЕТЛОСТ ИКАДА
Научници су открили најсјајнију светлост икада избачену из црне рупе, која има јачину као 10 трилиона Сунца, преноси данас Еј-Би-Си Њуз.
Овакви налети светлости и енергије могу да буду резултат интеракције магнетних поља, или избачаја загрејаног гаса који окружује црне рупе.
Налети светлости помажу истраживачима да схвате унутрашњост црних рупа, наводи Еј-Би-Си.
Ову појаву је 2018. снимила камера Опсерваторије Паломар у Калифорнији, а снимљена светлост је сијала најснажнијим интензитетом око три месеца, да би потом почела да слаби.
То се највероватније догодило зато што се нека велика звезда сувише приближила црној рупи и разбијена је на фрагменте.
„У почетку нисмо могли да верујемо у цифре које су показивале интензитет енергије“, казао је аутор студије Метју Грејем са Института за технологију у Калифорнији.
Резултати истраживања објављени су данас у часопису Nature Astronomy.
Налет светлости потиче из супермасивне црне рупе удаљене 10 милијарди светлосних година, по чему је до сада најудаљенији који је снимљен.
Светлост потиче из доба када је универзум био релативно млад, а једна светлосна година једнака је дистанци од 9,7 трилиона километара.
Проучавање оваквих појава помаже истраживачима да боље разумеју звездано окружење око супермасивних црних рупа.
Скоро свака велика галаксија, укључујући наш Млечни пут, има у свом средишту супермасивну црну рупу, али научници још увек нису сигурни како се оне формирају, наводи Еј-Би-Си Њуз.
