Нови мобилни и стационарни радари који ће ускоро бити постављени широм Србије, осим прекорачење брзине, бележиће и коришћење телефона током вожње, као и невезивање сигурносног појаса.
Њихово скоро увођење најавила је Агенција за безбедност саобраћаја заједно у сарадњи са Министарством унутрашњих послова – Управом саобраћајне полиције.
Ево свих детаља о томе како ће функционисати и како ће стизати казне.
Шта ће бележити мобилни и стационарни радари:
- Коришћење мобилних телефона
- Прекорачење брзине
- Некоришћење сигурносног појаса
Помоћник директора АБС, Вељко Ћурчић за „Блиц“ је открио да на лицу места неће морати да буде присутно лице, односно полицајац. Осим тога, ови мобилни радари моћи да се померају и људи неће у сваком тренутку знати где се они налазе.
Циљ је да се открије што већи број прекршаја и с друге стране, унапреди безбедност саобраћаја, а имајући у виду да је од почетка ове године, на путевима Србије живот је изгубило 390 особа, док је повређених у саобраћајним незгодама чак 15.320.
Пуштање у рад убрзо
Директор АБС, Бранко Стаматовић открио је раније да су уређаји већ набављени, а њихово пуштање у рад се очекује убрзо.
„Апелујем на све учеснике у саобраћају – поштујте прописе, јер ће казне стизати и без присуства полиције! Поштујте прописе због своје безбедности, као и безбедности свих у саобраћају. Залагаћемо се за промену закона по којем ће се бахати возачи који возе под дејством алкохола посебно санкционисати, а новчане казне бити знатно веће. Нема оправдања да седнете за волан ако сте попили и једну чашицу алкохола. Наша мисија је јасна – нулта толеранција према бахатости и несавесности и знатно веће казне за саобраћајне прекршаје“, истакао је Стаматовић.
Шта су стационарни радари
Стационарни радар је уређај који је трајно (или скоро трајно) постављен на једној локацији, на пример уз магистрални пут, на улазу у насељено место, код раскрснице са семафором и мериће наведена три саобраћајна прекршаја – коришћење мобилних телефона, прекорачење брзине и некоришћење сигурносног појаса.
Према речима Милан Вујанић, професора Саобраћајног факултета у пензији, такви стационарни радари већ постоје у Републици Српској. У питању су црни стубови, мало преко 2 метара висине и у себи имају уграђене камере и што је врло карактеристично за њих, „не упадају у око“.
„Не уочавају се лако, а у Републици Српској бележе прекорачење брзине“, додаје професор Вујанић за „Блиц“.
У МУП Српске кажу да су од 1. јануара ове године, па до 29. марта, ови радари забележили чак 51.858 саобраћајних прекршаја.
Шта су мобилни радари
Мобилни радари су уређаји за контролу саобраћаја који нису трајно постављени на једном месту (као што су стационарни/уграђени радари), већ могу бити премјештени односно коришћени на различитим локацијама – често монтирани у возилима полиције или привремено постављени на локацијама где је повећан ризик од саобраћајних прекршаја.
Где ће они и када тачно бити постављани, возачи неће знати, што значи да је свако у ризику да буде кажњен уколико крши правила.
Ево како ће стизати казне возачима
Како за „Блиц“ открива професор Саобраћајног факултета, Милан Вујанић, мобилни радари се премештају с места на место и приликом детектовања нека од три саобраћајна прекршаја, аутоматски шаљу пријаву МУП.
auto
Фото: unsplash.com
Следећи корак је да МУП шаље пријаву власнику возила, без обзира да ли је он у том тренутку управљао њиме или није.
Стручњак за безбедност у саобраћају Милан Божовић казао је за Еуроњуз Србија да је ипак потребно време да се обраде информације о учињеном прекршају.
„Када оперативци обраде податке о учињеном прекршају треба да се пошаље допис власнику возила јер радари не препознају лице возача. Након тога власник треба да се изјасни ко је управљао возилом“, рекао је.
Како је навео, тек након тога може да се шаље казна ономе ко је направио прекршај.
„Може да се деси да се прекршај направи током зимских месеци, а да казна стигне током летњих, а све најкасније мора да се заврши у року од две године да не би застарело“, рекао је Божовић.
Правила у Европи
Навео је да у Европи возачи који направе прекршај врло брзо буду обавештени да им је написана казна.
„Возачи у Европи који начине прекршај па тог дана изађу са територије Европске уније на граници неће бити упозорени да имају казну. Међутим, када се буду враћали у Европску унију, односно после неколико дана, на граници ће бити обавештени да су направили саобраћајни прекршај“, објаснио је Божовић.
Власник возила мора да се изјасни, иначе казна од 25.000 динара
„Власнику возила којим је начињен прекршај, у коверти која му стиже на кућну адресу, добиће и питање на које треба прво да одговори да ли је он управљао возилом. Ако не достави податке ко је управљао возилом мораће да плати казну у износу од 25.000 динара“, објашњава професор Вујанић.
Како истиче, циљ ових радара јесте да помогну што већем поштовању прописа и индиректно већој безбедности саобраћаја јер многе последице настају управо због невезивања сигурносног појаса, коришћења мобилних телефона и прекорачења брзине.
У случају невезивања сигурносног појаса следи казна у износи од 10.000 динара.
Коришћење мобилног телефона током вожње (без „хендс-фри“) – казна износи 10.000 динара, а ако се плати у року од 8 дана често је половина износа 5.000 динара.
Прекорачење брзине у насељеним местима:
до 10 км/х преко дозвољене: ~3.000 динара.
11–20 км/х преко: ~5.000 динара.
21–40 км/х преко: ~10.000 динара.
51–70 км/х: 20.000 – 40.000 дин или затвор до 30 дана
преко 70 км/х: 100.000 -120.000 дин или више, уз забрану управљања возилом, па чак и казну затвора.
ЗАНИМЉИВОСТИ: ШТА ЈЕ „НАТАЛИЈИНА РАМОНДА“
Цвет „Наталијина рамонда“ је назван по краљици Наталији Обреновић. Познатији је као „цвет феникс“ у ботаници и симболизује повратак српске војске која је успела након свих страдања и губитака да се „подигне из пепела“ и да однесе победу.
Цвет који представља званични симбол Дана примирја у Првом светском рату представља ендемску биљну врсту.
Реч је о угроженој и реткој врсти која живи само на подручју Централног Балкана, у Србији, Македонији и северној Грчкој. При томе, реч је о биљци која има запањујућу способност да васкрсава након што је потпуно осушена. Припада породици „Геснериацеае“ и простире се на надморским висинима од 350 до 2.200 метара. Иначе расте на изузетно неприступачним местима, углавном у клисурама, на кречњачким стенама, где је суво и хладно.
Осим што је древна и изузетно издржљива, Наталијина рамонда има особину коју међу скоро 300.000 познатих цветница има само тридесет биљних врста. Наиме, након што се у одсуству воде сасвим осуши, ова биљка може да поново оживи након мало кише или заливања. Ботаничар Павел Черњавски је, наводно, 1928. године случајно просуо воду на хербаријум у коме се налазио узорак осушене Наталијине рамонде. И она је након тога оживела!
Историја открића ове занимљиве биљке везује за оца српске ботанике Јосифа Панчића. Рамонде су, иначе, као биљна врста познате од тридесетих година 19. века, када их је француски истраживач по коме носе име открио на подручју данашње Шпаније. Пола века касније, 1874. године, Панчић је дошао до значајног открића када је открио да рамонде постоје и изван те земље. Открио их је на територији јужне Србије, али је закључио да је реч о новој врсти коју је назвао рамонда сербика (Рамонда сербица). Десет година касније, 1884. године, дворски лекар Сава Петровић открива да на Балкану постоји још једна врста рамонде с нешто другачијом круницом и листовима. Будући да је био у служби на двору краља Милана, Петровић тој врсти даје назив „рамонда натхалиае“, у част краљице Наталије.
