Потпредседник Владе Републике Србије и министар унутрашњих послова Ивица Дачић и министарка државне управе и локалне самоуправе Снежана Пауновић потписали су данас Споразум о сарадњи двају министарстава, којим се обезбеђује наставак активности на издавању личних карата са микроконтролером (чипом).
Споразум омогућава и наставак активности на издавању трајних личних карата за грађане којима се документ издаје у случајевима увођења нових назива улица и кућних бројева, односно промене постојећих, у оквиру националног пројекта ажурирања Адресног регистра.
Средства за реализацију овог споразума, у износу од пет милиона динара, обезбеђена су у буџету Републике Србије на разделу Министарства државне управе и локалне самоуправе.
Закључењем овог документа наставља се успешна сарадња ресорних институција, са циљем ефикаснијег рада државне управе и унапређења тачности и ажурности података у Адресном регистру Републике Србије.
Захваљујући оваквим међуресорним споразумима, Србија наставља са унапређењем система управљања подацима и изградњом савремене, поуздане и повезане јавне администрације која је у служби грађана.
Фото: Зорана Јевтић
БОНУС ВИДЕО:
ЗАНИМЉИВОСТИ: ЧОВЕК СА ЏИНОВСКИМ ШАКАМА, ШОКИРА СВЕТ И ЛЕКАРЕ!
Замислите да су вам руке толико огромне да вам кошаркашка лопта делује као лоптица за пса. Управо тако живи Џеф Дејб из Минесоте – човек са највећим рукама на свету. Његове шаке и подлактице привлаче пажњу где год да се појави и Џеф је на то навикао.
Од детињства је привлачио пажњу и лекара и медија, али је ту необичност претворио у своју супермоћ. Иако су му се други дивили или чудили, он је пронашао начин да од својих шака и необичности направи животни успех.
Детињство обавијено мистеријом
Џеф је рођен 1963. године и већ као дете имао је руке необично великих димензија. Забринути родитељи одвели су га у познату клинику, где лекари нису успели да пронађу медицински узрок – ни гигантизам ни елефантијаза нису потврђени. Дечак је био савршено здрав, само изузетно крупно грађен. Његове пропорције постале су тема многих истраживања, али и извор његове касније снаге и самопоуздања.
“Попај”
Током школовања су га задиркивали и прозвали „Попај”, због огромних подлактица. У средњој школи открио је спорт обарања руку и убрзо схватио да му величина и снага руку дају природну предност. Његова прва победа против искусног противника била је тренутак који је одредио његову спортску будућност.
Повреда која га је удаљила од спорта
Осамдесетих година Џеф је био у пуном замаху као професионални такмичар у обарању руку. На једном престижном турниру 1986. године задобио је озбиљну повреду – прелом десне руке. Повреда га је удаљила од спорта чак 26 година. Током тог периода радио је различите послове, од механичара до грађевинског радника, али страст према спорту никада није нестала.
Повратак јачи него икада
Након више од две деценије паузе, Џеф се 2012. године вратио на такмичења – овог пута користећи леву руку. Упркос ограничењима, доказао је да воља и дисциплина могу надмашити физичке препреке. У годинама које су уследиле, постао је финалиста и шампион у бројним светским лигама, освајајући медаље и поштовање широм света. Његов повратак инспирисао је многе спортисте да не одустају ни када се чини да је све изгубљено.
Живот на имању и мир далеко од публике
Ван спортских борби, Џеф води миран живот на свом имању од десет хектара. Узгаја стоку, минијатурне коње и рибу, уживајући у једноставности свакодневнице. Каже да му природа и рад на земљи помажу да одржи баланс и унутрашњи мир. Његови видео-снимци из живота на фарми постали су популарни на друштвеним мрежама, где милиони прате његову аутентичност и шарм.
Љубав и породичне вредности
Џефова највећа подршка је његова супруга Џина, с којом је већ скоро две деценије. Она га прати на сваком такмичењу и инспирише да даје све од себе. Њихов однос темељи се на међусобном поштовању, поверењу и заједничким вредностима. Џеф често истиче да му породица значи више од медаља и признања.
За Џефа, успех није у броју победа, већ у томе да остане веран себи и ономе што воли. Његов живот је доказ да физичке разлике не морају бити препрека. Он верује да свако од нас има нешто што га чини посебним, само је потребно препознати и прихватити ту јединственост, пише Жена.Блиц
