Свет између сна и јаве синоћ је оживео у простору Галерије савремене уметности у Смедеревској Паланци, на отварању изложбе под називом
„Структурално дефинисање костима у оквирима иновативних форми”, ауторке Милице Милутиновић.
Инспирисана Шекспировим „Сном летње ноћи“, уметница је представила дела која истражују магију покрета, материјала и светлости, градећи јединствен дијалог између костима, простора и тела. Кроз своје радове, Милица спаја стварност и сан, традицију и иновацију, позивајући посматрача да се препусти визуелном и емоционалном искуству које превазилази оквире сценског костима.
Изложба остаје отворена до 15. децембра 2025. године, а посетиоци су позвани да закораче у свет у коме машта постаје стварност и где се уметност креће између визије и јаве.
ЗАНИМЉИВОСТИ: НАШ МОЗАК НАС УВЕК ИЗНЕНАДИ!
Ако сте веровали да се врхунац интелектуалне моћи негде завршава после студентских дана, наука има сасвим другачију поруку.
Идеја да мозак ради најбоље док смо млади, а да после 30. године све креће низбрдо, звучи уверљиво само док се не погледају нова истраживања.
Научници из Аустралије спровели су анализу више од хиљаду учесника и дошли до изненађујућег закључка: најбољи период за рад мозга није двадесете ни тридесете, већ интервал између 55. и 60. године живота.
Учесници ове старосне групе показали су супериорност у стратешком мишљењу, моралној зрелости, аналитичким способностима и отпорности на когнитивне заблуде. Другим речима, када је реч о стварној интелигенцији која нам помаже да се снађемо у сложеним животним и моралним ситуацијама, мозак управо тада ради најефикасније.
Зашто мозак сазрева баш тада
Истина је да се са годинама смањује брзина реакције, као и способност брзог памћења и рачунања. Али то је само део слике. Са годинама расте нешто много важније: кристализовани интелект, односно база знања, искуства и логичких модела који се граде целог живота.
Такав интелект не само да надокнађује пад брзине, већ даје предност у реалним изазовима. Када треба донети важно пословно решење, водити тим, изабрати прави приступ компликованој ситуацији или сагледати последице, искуство постаје најјачи алат.
Психолози ово стање називају „интелект зрелости“: способност да се нови проблеми решавају на основу дубоког, вишедеценијског резервоара искуства који олакшава доношење одлука.
Како старост утиче на личност и доношење одлука
Оно што додатно изненађује јесте да паралелно са растом зрелијих менталних функција следе и важни помаци у личности. Истраживање показује да поузданост и одговорност досежу врхунац око 65. године, док емоционална стабилност расте све до 75.
Људи у тим годинама постају толерантнији, сабранији и сигурнији у своје ставове. То значи да се одлуке доносе мирније, мудрије и са мање емотивних осцилација.
Још једна фасцинантна ставка: морално расуђивање, односно способност да се поступа по принципима и вредностима, наставља да јача чак и после 70. године. Научници ово описују као улазак у „касну зрелост“, фазу у којој човек не размишља само ефикасно, већ и етично.
Зреле године нису крај, већ почетак
Многи људи после 45. године пролазе кроз унутрашњи преокрет. Делује као да су млађи бржи, модернији и боље прилагођени свету који се мења из дана у дан. Али наука поручује супротно: управо тада мозак улази у фазу најјаснијег, најзрелијег функционисања.
Не чуди што се у корпоративном свету стратешке позиције често поверавају особама старијим од 50 година. Они доносе одлуке које спајају разум, искуство и отпорност на притисак, што је комбинација коју млади ретко могу да имају.
Још једна добра вест: зрело размишљање омогућава да се боље сагледају узроци и последице. Одлуке се не доносе вођене тренутном емоцијом, већ промишљено, смирено и у складу са ширим контекстом.
Најбоље време тек долази
Ако имате нешто више од четрдесет година, одлична вест је да ваш мозак управо улази у период максималне ефикасности. Ако сте млађи, немојте журити: ваш интелектуални врхунац тек долази и биће једнако важан као енергија младости, само са другачијим предностима: тачношћу, стабилношћу и зрелошћу.
Зато наука јасно поручује: године нису препрека, већ ресурс. Кључ је у томе да научимо како да га користимо, пише Жена.Блиц
