Осам деценија након Холокауста, немачка савезна влада зацртава нове правце за меморијалне центре у настојању да сачува сећање на трагичне догађаје из прошлости.
На предлог министра културе Волфрама Вајмера, савезни кабинет је усвојио ревидирани концепт за меморијалне комплексе посвећене злочинима нациста и диктатури Социјалистичке јединске партије Немачке (СЕП), која је владала источним делом земље током НДР-а.
Посебно, у ери када живи сведоци постају све ређи, дигиталне технологије се користе за преношење информација млађим генерацијама — на пример, путем холограма очевидаца. Два друга приоритета су очување историјских локалитета, односно обезбеђивање очувања и рестаурације меморијалних комплекса, и развој образовног и истраживачког рада коришћењем нових облика изложбених активности.
„Стална одговорност“
„Савезна Република Немачка сноси сталну одговорност да размишља о злочинима које је држава починила у 20. веку и да очува сећање на жртве“, рекао је Вајмер. „Места сећања и споменици су централни стубови нашег демократског идентитета.“
Према саопштењу, овим концептом, Савезна влада одговара на савремене изазове: растуће временске разлике, све већу друштвену разноликост, дигиталну трансформацију и све чешћу учесталост непријатељских напада и напада на меморијалне комплексе. „Такође је важно да се политичка и професионална независност меморијалних центара и даље одржава“, нагласио је Вајмер.
У документу од 50 страница „Концепт савезне владе за споменике терору нацистичког режима и диктатури СЕП“ наводи се растуће непријатељство према споменицима који обележавају нацистичке злочине. Њихов рад се доводи у питање, историјске чињенице се поричу, а особље је изложено претњама и застрашивању.
„Вандализам на таквим локацијама и штета на имовини су се повећали до алармантне мере“, наводи се у документу.
Критика концепта
Вајмер посебно истиче важност сећања на Холокауст, убиство шест милиона европских Јевреја од стране нациста. Очување сећања на диктатуру СЕД-а је такође кључно за њега, уз јасан став да се две диктатуре не могу изједначавати. Истовремено, Вајмер се одлучно дистанцирао од своје претходнице, Клаудијe Рот, која је предложила да се злочини немачког колонијализма укључе у концепт комеморације. Неки историчари су критиковали став бивше министарке.
Председник Централног савета Јевреја, Јозеф Шустер, поздравио је Вајмеров концепт: „Јасан фокус на злочине нацистичке диктатуре и фокус на цивилизацијски раскид који представља Холокауст, суочен са савременим изазовима и претњом јеврејском животу због поновног антисемитизма, шаље прави сигнал друштву.“
Евелин Зупке, комесарка Бундестага за жртве диктатуре СЕП-а, нагласила је важност свих спомен-обележја као „критичне инфраструктуре за нашу демократију“: „Баш као што поправљамо и модернизујемо железнице, путеве и мостове, морамо и наше институције за очување историјског сећања довести у ред изазова садашњости и будућности.“
БОНУС ВИДЕО:
ЗАНИМЉИВОСТИ: ЧОВЕК СА ЏИНОВСКИМ ШАКАМА, ШОКИРА СВЕТ И ЛЕКАРЕ!
Замислите да су вам руке толико огромне да вам кошаркашка лопта делује као лоптица за пса. Управо тако живи Џеф Дејб из Минесоте – човек са највећим рукама на свету. Његове шаке и подлактице привлаче пажњу где год да се појави и Џеф је на то навикао.
Од детињства је привлачио пажњу и лекара и медија, али је ту необичност претворио у своју супермоћ. Иако су му се други дивили или чудили, он је пронашао начин да од својих шака и необичности направи животни успех.
Детињство обавијено мистеријом
Џеф је рођен 1963. године и већ као дете имао је руке необично великих димензија. Забринути родитељи одвели су га у познату клинику, где лекари нису успели да пронађу медицински узрок – ни гигантизам ни елефантијаза нису потврђени. Дечак је био савршено здрав, само изузетно крупно грађен. Његове пропорције постале су тема многих истраживања, али и извор његове касније снаге и самопоуздања.
“Попај”
Током школовања су га задиркивали и прозвали „Попај”, због огромних подлактица. У средњој школи открио је спорт обарања руку и убрзо схватио да му величина и снага руку дају природну предност. Његова прва победа против искусног противника била је тренутак који је одредио његову спортску будућност.
Повреда која га је удаљила од спорта
Осамдесетих година Џеф је био у пуном замаху као професионални такмичар у обарању руку. На једном престижном турниру 1986. године задобио је озбиљну повреду – прелом десне руке. Повреда га је удаљила од спорта чак 26 година. Током тог периода радио је различите послове, од механичара до грађевинског радника, али страст према спорту никада није нестала.
Повратак јачи него икада
Након више од две деценије паузе, Џеф се 2012. године вратио на такмичења – овог пута користећи леву руку. Упркос ограничењима, доказао је да воља и дисциплина могу надмашити физичке препреке. У годинама које су уследиле, постао је финалиста и шампион у бројним светским лигама, освајајући медаље и поштовање широм света. Његов повратак инспирисао је многе спортисте да не одустају ни када се чини да је све изгубљено.
Живот на имању и мир далеко од публике
Ван спортских борби, Џеф води миран живот на свом имању од десет хектара. Узгаја стоку, минијатурне коње и рибу, уживајући у једноставности свакодневнице. Каже да му природа и рад на земљи помажу да одржи баланс и унутрашњи мир. Његови видео-снимци из живота на фарми постали су популарни на друштвеним мрежама, где милиони прате његову аутентичност и шарм.
Љубав и породичне вредности
Џефова највећа подршка је његова супруга Џина, с којом је већ скоро две деценије. Она га прати на сваком такмичењу и инспирише да даје све од себе. Њихов однос темељи се на међусобном поштовању, поверењу и заједничким вредностима. Џеф често истиче да му породица значи више од медаља и признања.
За Џефа, успех није у броју победа, већ у томе да остане веран себи и ономе што воли. Његов живот је доказ да физичке разлике не морају бити препрека. Он верује да свако од нас има нешто што га чини посебним, само је потребно препознати и прихватити ту јединственост, пише Жена.Блиц
