Као одговор на претње из Русије, ЕУ планира да успостави систем за реаговање у ванредним ситуацијама за брзо прекогранично кретање оружаних снага и војне опреме.
Према писању немачке новинске агенције ДПА, Европска комисија намерава да у Бриселу представи конкретан предлог о овом питању. Он, између осталог, укључује гарантовање приоритетног приступа војних операција транспортним мрежама, инфраструктури и повезаним услугама широм ЕУ у кризној ситуацији.
„Не можеш се ослонити на добру вољу“
„У кризним ситуацијама где је време од суштинског значаја, Европа не може себи приуштити споро деловање“, наводи се у предложеној директиви. Ситуације које захтевају брзо и велико распоређивање трупа ретко настају унапред. У таквим случајевима, не може се ослонити на ад хок координацију и добру вољу појединачних држава. Јасан план и одређивање приоритета оружаних снага су неопходни за непредвиђене ситуације. Без тога, одвраћање ће бити само теоретско, наводи се у документу.
Ако буде одобрен, нови систем би могао бити активиран у року од 48 сати у кризи. Радни документи Комисије називају га Европским системом за побољшани одговор војне мобилности (EMERS).
Допуњује бројне друге предлоге за поједностављивање прекограничног војног транспорта, чак и ван механизма за реаговање у ванредним ситуацијама. Поред уклањања бирократских препрека, предлог такође подразумева проширење транспортне инфраструктуре. Тренутно, многи важни друмски и железнички мостови, као и многе луке и аеродроми, нису опремљени за руковање великим и тешким војним теретом.
Ови планови се заснивају на обавештајним подацима, према којима ће Русија бити способна да започне нови рат најкасније до 2030. године. „Русија тренутно нема капацитет да покрене напад на ЕУ. Међутим, можда ће се за то припремити у наредним годинама“, изјавила је у октобру висока представница ЕУ за спољне послове Каја Калас. Према њеним речима, опасност неће нестати ни након завршетка рата у Украјини.
Претходни напори нису довољни
Напори ЕУ да значајно побољша војну мобилност били су предмет вишеструких критика последњих година. На пример, раније ове године, Европски ревизорски суд је приметио да вишемилијардне инвестиције у пројекте за убрзање кретања трупа унутар Европе нису произвеле жељени ефекат.
Као одговор на агресивни рат Русије против Украјине, Европска комисија је у новембру 2022. године објавила да ће издвојити 1,7 милијарди евра за финансирање инфраструктурних пројеката који би могли бити коришћени у војне сврхе. То је укључивало, на пример, проширење путева и железничке мреже. Средства намењена за ове сврхе су исцрпљена до краја 2023. године, иако је првобитно било планирано да се користе до 2027. године. Стога, Ревизорски суд такође указује на недостатак средстава.
За следећи дугорочни буџет ЕУ, Комисија је предложила десетоструко повећање буџета за војну мобилност. Укупно 17,65 милијарди евра биће издвојено за инвестиције у транспортну инфраструктуру војног квалитета.
БОНУС ВИДЕО:
ЗАНИМЉИВОСТИ: ПОСЛАЛА У ПАКЕТУ МАЧКУ, А ДА НИЈЕ ИМАЛА ПОЈМА
Немачка полиција добила је необичну дојаву да се из једног пакета чује мјаукање, а како се испоставило, власница мачке није приметила да се њена љубимица увукла у кутију, па ју је запаковала, преноси „Шпигел“.
Жена је оставила пошиљку у пакетомату у близини једне пекаре у месту Нерзинген у Баварској, након чега је радница пекаре чула тихо мјаукање и пријавила случај полицији.
Припадници полиције отворили су пакет и ослободили мачку. Радница пекаре познавала је жену која је оставила пакет, па ју је одмах обавестила о свему.
Како се испоставило, мачка се неопажено увукла у кутију и унутра задремала. Жена је затворила кутију, највероватније не приметивши да је мачка унутра. Животиња је остала неповређена и враћена је својој власници.
