Јаз у платама у Европској унији и висина месечних промања представља увек актуелну тему око које се како представници власти тако и грађани често не слажу.На дан 1. јануара 2025. године, у 22 од 27 земаља Европске уније постојала је законски утврђена минимална плата. Ипак, висина минималне плате у неким земљама и даље показују велике разлике међу, али се неједнакости значајно смањују када се узму у обзир разлике у ценама живота.
У десет земаља ЕУ минималне плате су бил испод 1.000 евра месечно:
1. Бугарска (551),
2. Мађарска (707),
3. Летонија (740),
4. Румунија (814),
5. Словачка (816),
6. Чешка (826),
7. Естонија (886),
8. Малта (961),
9. Грчка (968)
10. Хрватска (970).
Шест земаља имало је минималне плате између 1.000 и 1.500 евра месечно: Кипар (1.000), Португалија (1.015), Литванија (1.038), Пољска (1.091), Словенија (1.278) и Шпанија (1.381).У преосталих шест земаља минималне плате прелазиле су 1.500 евра месечно: Француска (1.802), Белгија (2.070), Немачка (2.161), Холандија (2.193), Ирска (2.282) и Луксембург (2.638).
Мање разлике када се узму у обзир разлике у ценама живота
Највиша минимална плата у ЕУ била је 4,8 пута већа од најниже, али након прилагођавања за разлике у ценама живота, минималне плате су се кретале од 878 ППС (вештачка монетарна јединица коју користи Еуростат за изражавање националних економских података, прилагођена разликама у ценама између земаља) у Естонији до 1.992 ППС у Немачкој. У том случају, највиша плата била је 2,3 пута већа од најниже.
У 2022. години минималне плате у Француској, Португалу и Словенији износиле су више од 60 посто просечних бруто месечних зарада (66 посто). Насупрот томе, у Белгији (49 посто), Малти (46 посто) те Естонији и Летонији (по 43 постои) минималне плате биле су знатно ниже у односу на просечне зараде.Подаци о минималним и просечним платама приказани су у бруто износу, пре одбитака пореза и доприноса.
Када је минимална зарада одређена по сату, као што је случај у Немачкој, Француској, Ирској и Холандији, прерачуната је на месечни износ.Такође, у земљама где се она исплаћује више од 12 месеци годишње, попут Грчке, Шпаније и Португала, подаци су одговарајуће прилагођени. Средње зараде обухватају бруто месечне приходе запослених на пуно и непуно радно време (прерачунато у еквивалент пуног радног времена), при чему нису укључени прековремени сати и додатне исплате.У 2022. Европски парламент и Савет ЕУ усвојили су Директиву (ЕУ) 2022/2041 о адекватним минималним платама. Циљ је побољшање животних и радних услова, уз постављање критеријума за праведне минималне плате у односу на расподелу плата у свакој земљи.
Извор Каматица
БОНУС ВИДЕО:
ЗАНИМЉИВОСТИ: НА ПРОДАЈУ СТВАРИ СА ТИТАНИКА
Џепни сат Јулес Јургенсен од 18-каратног злата, који је припадао једном од најбогатијих путника брода Титаник биће понуђен на аукцији 22. новембра, а верује се да ће достићи цену од милион фунти (3 милиона долара).
Аукцију организује британска аукцијска кућа „Хенри Олдриџ и син“ из Вилтшира, а како се наводи, сат је припадао америчком трговцу Исидору Штраусу и његов бројчаник је заглављен на времену 2.20 ујутру, односно у тренутку за који се верује да је Титаник потонуо, преноси ББЦ.
Исидор Штраус и његова супруга Ида били су међу више од 1.500 путника који су погинули када је брод који је путовао из Саутемптона за Њујорк потонуо након што је ударио у ледени брег 14. априла 1912. године.
Тело Исидора Штрауса извучено је из Атлантика неколико дана након катастрофе, а међу његовим стварима био је и џепни сат Јулес Јургенсен.
Штраус је био амерички бизнисмен, политичар и сувласник робне куће Мејсис у Њујорку, пореклом из Баварске, а како кажу у аукцијској кући он и супруга су били угледан пар.
„Сви би их знали по крају филма Титаник Џејмса Kамерона када се старији пар грли док брод тоне – то су Исидор и Ида“, навели су у аукцијској кући.
Верује се да је у ноћи потонућа Ида одбила место у чамцу за спашавање јер није хтела да остави мужа и рекла да би радије умрла поред њега, међутим, њено тело никада није пронађено.
Такође, сматра се, на основу гравуре на сату, да је сат Исидору поклонила његова супруга 1888. године, а предмет је враћен његовој породици и преносио се генерацијама пре него што га је Исидоров праунук, Kенет Холистер Штраус, поправио и рестаурирао.
Сат ће се на аукцији наћи заједно са писмом које је Ида написала на броду у коме је описала луксуз на броду.
„Kакав брод! Тако огроман и тако величанствено уређен. Наше собе су намештене с најбољим укусом и најлуксузније“, писала је Ида у писму.
Писмо има поштански жиг „TransAtlantik 7“, што значи да је франкирано на броду у пошти Титаника пре него што је послато заједно са осталом поштом у Ирској.
Сматра се да ће писмо достићи цену од 150.000 фунти.
Аукцијска кућа је саопштила да је вест о продаји већ изазвала „значајно интересовање клијената широм света“.
