УСЛОВ за старосну пензију за осигуранике жене мења се од 1. јануара наредне године, тако да ће осигуранице остварити право уколико имају 64 године живота и најмање 15 година стажа осигурања.
Како је предвиђено Законом о пензијском и инвалидском осигурању основни услов за старосну пензију је најмање 15 година стажа осигурања и 65 година живота. За осигуранике жене предвиђене су прелазне одредбе по којима се сваке године подиже граница година живота као услов за пензију. Старосна граница за жене ће се постепено подизати све до 2032. године, када је предвиђено уједначавање услова за старосну пензију за оба пола – 65 година живота и минимум 15 година стажа осигурања.
У 2025. години осигураница жена која подноси захтев за старосну пензију мора имати навршених 63 године и 10 месеци живота и најмање 15 година стажа. Први дан 2026. године донеће нове услове, па ће осигураницама за старосну пензију бити потребно 64 године живота. Овај услов односи се на све категорије осигураника, што значи на категорију запослених, самосталних делатности и пољопривредних осигураника жена.
Постоји и могућност остваривања права на старосну пензију и по основу 45 година стажа осигурања, за оба пола, без обзира на године живота.
Закон, поред старосне, предвиђа и превремену старосну пензију. Институт превремене старосне пензије омогућава да осигураник оде у пензију раније, уз испуњење услова у погледу дужег укупног стажа осигурања. Од 2024. године ови услови су усклађени за оба пола: право на превремену старосну пензију стиче се уз најмање 40 година стажа осигурања и најмање 60 година живота. Ово право се остварује уз трајно умањење месечног износа пензије за 0,34% за сваки месец ранијег остваривања права у односу на старосну границу за редовну пензију, а максимално умањење не може прећи 20,4 процента. Осигураници који испуњавају овај услов могу да бирају да ли ће поднети захтев за превремену пензију уз умањење или ће сачекати испуњење услова за старосну пензију без умањења.
БОНУС ВИДЕО:
ЗАНИМЉИВОСТИ: ГПС ЗА МОРСКА СТВОРЕЊА
Микроскопски магнетни фосили пронађени у седиментима морског дна северног Атлантика могли би да представљају компоненте интерног „ГПС система за древна морска створења“ која су користила Земљино магнетно поље за навигацију током миграција на велике удаљености, тврде научници Универзитета у Кембриџу.
Истраживачи су открили да су ови фосили, око 50 пута мањи од ширине људске длаке, направљени од магнетита, магнетног минерала који садржи гвожђе, преноси Ројтерс.
Научници сумњају да су ове честице, који су старе око 97 милиона година, некада биле део неког морског организма, иако је мистерија о ком организму се ради.
„Доказали смо посзтојање велике намагнетисаности која би могла да послужи за детекцију варијација у јачини Земљиног магнетног поља од локације до локације, што је кључни део за успостављање природног ГПС система који омогућава животињи да се геолоцира, а не само да одреди у ком правцу сер креће“, рекао је Рич Харисон, професор на предмету Земља и планетарни материјали на Универзитету у Кембриџу и ко-руководилац студије објављене у часопису Communications Earth & Environment.
