Програм Уједињених нација за развој (УНДП) у Србији је у оквиру обележавања „16 дана активизма против насиља над женама“, по седми пут покренуо кампању „Тиче ме се“, како би допринео стварању друштва које не толерише насиље.
Овогодишња кампања посвећена је разбијању митова и предрасуда о сексуалном насиљу и силовању, као и подстицању окружења да не окреће главу, већ да пружи подршку женама које су преживеле овај вид насиља, наведено је у саопштењу УНДП-а.
Kако је наведено, путем друштвених мрежа Инстаграм, Фејсбук и ЛинкедИн, кампања #ТичеМеСе ће представити најчешће митове и чињенице о феномену сексуалног насиља и понудити корисне савете о томе како разговарати о овој теми, како помоћи жртви и коме се обратити за даље информације и подршку.
Према подацима Светске здравствене организације свака трећа жена у свету доживи неки облик физичког или сексуалног насиља током живота. Према налазима ОЕБС-а, у Србији је након своје 15. године око пет одсто жена доживело сексуално насиље, 22 одсто физичко и/или сексуално насиље у партнерском односу или ван њега, а 42 одсто жена је доживело сексуално узнемиравање. Само девет одсто жена контактирало је полицију након насиља претрпљеног од стране партнера, а свега три одсто након доживљеног сексуалног узнемиравања.
Истраживање удружења „Femplatz“ о безбедности жена у јавном простору показало је да је око девет одсто жена доживело силовање или покушај силовања, као и да већина жена које су преживеле сексуални напад то није пријавила. Додатно забрињавају подаци Републичког завода за статистику који показују тренд смањења броја пријављених за кривично дело силовање из године у годину – са 92 пунолетна лица пријављена 2013. године на 75 пријављених у 2023. години.
Страх, срамота, неповерење у институције, дуготрајни и сложени правни процеси представљају главне препреке за пријављивање сексуалног насиља. Пресудан фактор који утиче на одлуку о пријављивању је однос околине – од тога зависи да ли ће жртва икада проговорити о искуству или ће распрострањени митови о сексуалном насиљу створити стигму која је спречава да потражи помоћ. Да су починиоци силовања жртвама непознате особе, да жртве саме провоцирају насиље, да су лажне пријаве учестале и да пристанак на секс није потребан у браку или вези – само су неки од митова.
С друге стране, истраживања поткрепљују тврдњу да је највећа подршка која је женама потребна након случаја физичког и/или сексуалног насиља неко с ким могу да попричају и ко може да им пружи моралну подршку.
„Зато кроз овогодишњу кампању #ТичеМеСе поручујемо да је однос околине, породице, пријатеља, колега и заједнице пресудан за опоравак жена које су преживеле сексуално и друге облике насиља“, истиче се у саопштењу. Kако је наглашено, уместо сумње, окривљавања и ћутања, потребно је веровати и разумети – да подршка буде јача од трауме.
БОНУС ВИДЕО:
ЗАНИМЉИВОСТИ: Осам година напаја кућу са батеријама из лаптопова!
Пре скоро деценију, интернет корисник познат као Глубуx започео је необичан пројекат да кућу напаја батеријама из лаптопова и са неколико соларних панела. …
Оно што је тада изгледало као експеримент, претворило се у потпуно функционалан, стабилан и еколошки систем који данас ради већ осам година без престанка.
Глубуx је 2016. године имао основу: 1,4 кW соларних панела, стару виличарску батерију, Вицтрон контролер пуњења и инвертор. У исто време почео је да прикупља одбачене лаптоп батерије. Већина њих је била „неисправна“, али унутар њих се налазило више потпуно здравих 18650 ћелија.
У првих неколико месеци сакупио је око 650 батерија, тестирао их и селектовао према капацитету. То је постао темељ његовог каснијег система.
Први проблем био је неравномерно пражњење различитих модула. Свака батерија има своју историју, па је свака група имала другачију издржљивост. Глубуx је решио ово тако што је растављао батерије до појединачних ћелија, мерио их и слагао у балансиране пакете, чиме је постигао стабилан и предвидљив рад.
Када је сложио прве батеријске групе, схватио је да се различити пакети празне различитом брзином. То је очекивано — сваки лаптоп има другачију историју употребе, различите године старости и различите термичке услове у којима је радио.
Уместо да одустане, Глубуx је ушао дубље у целу причу. Почео је да раставља све батерије до појединачних 18650 ћелија, да их мери, тестира и упарује тако да свака група има приближно исти капацитет и сличну унутрашњу отпорност.
На тај начин направио је своје балансиране модуле, који се понашају као много скупљи комерцијални пакети.
Како су године пролазиле, његов систем је растао. Данас има више од 1.000 лаптоп ћелија смештених у посебној шупи око 50 метара од куће. Инсталација је проширена и са додатним соларним панелима, па укупан капацитет батеријског складишта сада прелази 56 кWх извештава портал тецхспот
То му омогућава коришћење практично свих кућних уређаја – фрижидера, ТВ-а, пумпе, па чак и веш машине – без потребе да се ослања на јавну мрежу.
Најимпресивнији део приче јесте поузданост. Систем ради већ осам година, а за то време ни једна једина ћелија није отказала.
Нема надутих батерија, нема оштећења, нема прегревања. Иако је реч о ДИY конструкцији са половним материјалима, резултат је стабилнији него што многи очекују од фабичких решења.
Зашто је овај пројекат важан
Глубуxов систем је одличан пример:
1. како се електронски отпад може искористити уместо бацити,
2. колико су лаптоп батерије дуготрајне чак и након вишегодишње употребе,
3. да појединац може постићи енергетску независност без огромних улагања,
4. да је рециклажа на практичан начин могућа чак и у кућним условима.
Пројекат је постао инспирација многима, посебно онима који се баве соларима, рециклажом и „офф-грид“ животом.
Оно што је почело као хоби претворило се у један од најимпресивнијих ДИY система за складиштење енергије. Глубуx је показао да и „отпад“ може да постане моћна и дуготрајна енергетска база — довољно поуздана да напаја читаву кућу, и то пуних осам година без паузе.
извор Занимљивостидана.цом
