Чачане је непријатно изненадило прилично велико поскупљење пелета. Иако су власници стоваришта још пре око месец дана најављивали могућ раст цена огрева, чак ни они нису веровали да ће произвођачи ићи на овако драстично поскупљење.
Цена пелета порасла је са 29 хиљада динара по тони на чак 39 хиљада. Поједина стоваришта продају га и за 42, па чак и 44 хиљаде динара.На стовариштима у Чачку кажу да су прве најаве о поскупљењу пелета стигле још почетком прошлог месеца. Добављачи су их на то упозорили, али тада се није знало у ком проценту ће цена порасти:
– Цена пелета је отишла у небо, ми трговци не знамо због чега се цена пелета толико померила. Померила се доста, померила се отприлике неких 30%, што је баш много у односу на прошлу цену. Пелет смо прошле године продали по највишој цени од 26 до 28 хиљада. Док је пелет код нас тренутно на стоваришту 39 хиљада – испричао је Мирослав Милошевић, власник стоваришта у Чачку.
Произвођачи пелета скок цена правдају недостатком сировина. Поскупљење од скоро 10 хиљада динара по тони, нови је удар на кућни буџет.
Купци који долазе овде кажу да та цена пелета иде и до 42, 3, 4 хиљаде у Чачку.
– Кажу да је у Београду цена доста већа и до 47, 8 хиљада кошта тона.
Поскупљењем су захваћене и друге врсте огрева, али не у мери као што је то случај са пелетом. И огревно дрво је поскупело, али за око 500 динара. Просторни метар буковине сада кошта око 8 хиљада. На овом стоваришту је то цена са превозом.
Несташица
Подсетимо, ове године су многи који се греју на пелет чекали последњи час да ову врсту огрева набаве, па је ових дана забележена велика навала.
Као последица, бројна стоваришта остала су без пелета, а на то је, поред огромне потражње, утицао и недостатак основне сировине, за шта неки криве лоше време, а други Србијашуме. На неколико стоваришта у Београду тренутно пелета нема, а кад га има, цена је нешто виша.
Треба подсетити да је Србија почетком марта ове године укинула привремену забрану увоза пелета, која је пре тога у више наврата продужавана. То је изазвало бурне реакције домаћих произвођача који су указивали на угроженост и потенцијално отпуштање радника.
Међутим, у сарадњи са Привредном комором Србије (ПКС) изнађено је решење. Донет је Правилник о техничким и другим захтевима за чврста горива из дрвне биомасе која се стављају на тржиште Србије.
Његова основна функција је да се контролише квалитет пелета који се ставља у промет, што су домаћи произвођачи већински поздравили. Дакле, правилником су дефинисани прецизни параметри квалитета пелета које он мора да испуњава, што значи да се контролише садржај влаге, пепела, удео угљеника, као и топлотна моћ горива. Он додатно предвиђа и детаљно декларисање пелета, што значи да на амбалажи морају да буду истакнути кључни подаци о његовом квалитету и карактеристикама, како би потрошач имао потпуне информације.
БОНУС ВИДЕО:
ЗАНИМЉИВОСТИ: ВРАНЕ СЕ „ЗАПОСЛИЛЕ“ Решавају отпад који су направили пушачи
У шведском граду Седартељеу покренут је иновативан пројекат у којем вране помажу у уклањању опушака са улица.
Свака врана која убаци опушак у специјалну машину добија храну, показујући како животињска интелигенција може допринети екологији и смањењу трошкова чишћења.
У близини Стокхолма, у шведском граду Седартеље, покренут је необичан пилот-пројекат који има за циљ да се избори са једним од најтврдокорнијих облика урбаног отпада – опушцима цигарета.
Стартап Corvid Cleaning осмислио је систем у којем дивље вране добијају награду када убаце одбачене филтере цигарета у специјално дизајнирани уређај.
Пилот-пројекат у Седартељеу
Иницијатива је започета локално, постављањем хранилице/канте за отпатке у граду, где вране могу добровољно одлагати опушке.
Као награду добијају храну, преноси Еуро Weekly News. Пројекат се спроводи у блиској сарадњи са градским властима и еколошким организацијама.
Како систем функционише
Срж система је специјално дизајнирана машина: када врана убаци опушак у отвор, уређај препознаје предмет (одбацује лишће или каменчиће) и испоручује малу храну као награду, попут кикирикија.
Кроз ову позитивну стимулацију, вране брзо уче, користећи своје високе когнитивне способности.
Потенцијалне уштеде и изазови
Према Фондацији Keep Sweden Tidy, опушци чине око 62% целокупног отпада у Шведској.
У Седартељеу, годишњи трошак чишћења улица од опушака је значајан. Ginther-Hansen процењује да употреба врана може смањити трошкове чишћења опушака и до 75%.
Међутим, стварна ефикасност зависи од броја врана које учествују, њихове мотивације и стабилности понашања током времена.
Етика и здравље птица
Кључна брига је ризик по здравље птица: филтери цигарета садрже токсичне хемикалије, па њихово руковање може бити опасно за вране. Corvid Cleaning признаје овај проблем и пажљиво тестира које врсте отпада је безбедно прикупити.
Постоји и филозофско питање одрживости: да ли је етично претварати природно понашање у потрагу за храном у „посао“ за животиње?
Глобална пажња и шири утицај
Пројекат је привукао међународну медијску пажњу. Представља фасцинантан пример коришћења животињске интелигенције, урбаних иновација и решавања еколошких проблема.
Иако је још увек у пилот-фази, иницијатива поставља важна питања о томе како људи могу користити способности дивљих животиња, и где заиста лежи одговорност за отпад.
