Купили сте стан 2020. године за 100.000 евра, али ових дана желите да га продате. Према проценама агената за некретнине данас вреди између 130.000 и 140.000 евра.
С обзиром да је стан у власништву мање од 10 година део новца од продаје иде и држави, и то кроз порез на капиталну добит.
Наиме, на основу Закона о порезима на доходак грађана порез се плаћа на разлику између куповне и продајне цене, односно тржишне цене коју утврди надлежни порески орган, ако оцени да је уговорена цена нижа од тржишне.
Како се одређује куповна, продајна и тржишна цена
„Као уговорена, односно тржишна цена, узима се цена без пореза на пренос апсолутних права. Набавном ценом сматра се цена по којој је обвезник купио некретнину. Али, на пример, код преноса непокретности коју је обвезник сам изградио, набавну цену чини износ трошкова изградње. Ако обвезник не докаже износ трошкова изградње, узима се основица пореза на имовину у години настанка обавезе по основу пореза на имовину. Пореска стопа капиталне добити, за физичка лица, износи 15 одсто“, објашњава за 4зида адвокат Бане Крунић.
Када порез на капиталу добит не мора да се плати
Међутим, порез на капиталну добит могуће је и „избегнути“ и то сасвим легално. Ако се новац који се добије од продаје некретнине у року од 90 дана од дана продаје, уложи у решавање свог стамбеног питања и стамбеног питања чланова своје породице, односно домаћинства ослобађа се пореза на остварени капитални добитак.
Остале опције за ослобађање од пореза
Осим куповине друге некретнине, закон предвиђа још неке опције за ослобађање од пореза на капиталну добит.
„На пример, ако се у року од 12 месеци, од дана продаје, новац уложи у адаптацију објекта, потпуну или делимичну реконструкцију, или слично, извршиће се повраћај плаћеног пореза на капитални добитак. Уколико се само део новца уложи у различите реконструкције, пореска обавеза се пропорционално смањује уложеном новцу“, каже адвокат Бане Крунић.
Он још и додаје да се капиталним добитком не сматра разлика која је настала наслеђем у првом наследном реду, затим када се пренос ради између брачних другова и крвних сродника у првој линији, као и када је трансакција између разведених брачних другова, а у непосредној је вези са разводом брака и слично.
Утаја пореза и из незања
У пракси, није редак случај, да продавац, и ако има обавезу, порез не пријави на време, нити плати. Из искуства адвоката чест разлог за то је – незнање.
У том случају Пореска управа може покренути поступак за утврђивање обавеза по службеној дужности, јер се оверени уговори од стране јавног бележника достављају Пореској управи. Ако се порез не плати ни када Пореска управа донесе решење, онда може да следи и принудна наплата.
Рок за пријаву пореза на капиталну добит је 30 дана. Подноси се филијали Пореске управе, у зависности од места пребивалишта.
На шта се све плаћа капитална добит
Важно је да знамо да се капитална добит, осим на станове и куће, плаћа и на друге непокретности, као што су гараже, њиве, викендице…
Капитална добит постоји и ван тржишта некретнина
„Правни оквир капиталне добити не разликује нужно “стан” од других врста непокретности. То важи генерално за имовину, односно некретнине, када је продајна цена већа од набавне. Капитална добит, поред непокретности и стварних права на истим, постоји и за промет ауторских и сродних права и права индустријске својине, промет удела у капиталу правних лица, акција и осталих хартија од вредности“, објашњава адвокат Крунић.
Електронско подношење пријаве
Од почетка 2018. године порески образац за пријаву капиталне добити може се поднети и електронски, уколико имате дигитални електронски сертификат. У осталим случајевима то се ради на шалтеру Пореске управе.
БОНУС ВИДЕО:
ЗАНИМЉИВОСТИ: АИ нам мења мозак, а ми о томе појма нисмо имали
Вештачка интелигенција брзо осваја образовни систем, а најновија истраживања указују на то да би могла да мења наше менталне способности и то често на начине које ни не примећујемо.
Према подацима из истраживања спроведеног почетком године, чак 88 одсто студената у Британији користило је АИ алате попут Чет џ-пи-тија за писање задатака, што је драматичан пораст у односу на претходну годину. Слични трендови примећени су и у САД. Како се АИ интегрисао у свакодневни академски рад, многи га користе уз оправдање да то „сви већ раде“.
Међутим, рани налази научника показују негативне последице. У експерименту у којем су учесници писали есеје уз различите нивое помоћи, од потпуног ослањања на АИ до самосталног писања, примећено је да је мождана активност била нижа код оних који су користили вештачку интелигенцију. Ови учесници су касније били и лошији у присећању сопственог текста. Истраживачи наглашавају да је реч о прелиминарним резултатима, али упозоравају на могућност пада способности учења код студената који се ослањају на велике језичке моделе.
Страх да технологија нарушава меморију није нов. Још је Сократ упозоравао да ће писана реч ослабити способност памћења. Савремена истраживања указују на сличне појаве: већ 2011. године забележен је такозвани „Гугл ефекат“, према којем људи мање памте информације ако знају да их лако могу поново наћи на интернету.
Посебан проблем, сматрају стручњаци, јесте то што употреба АИ делује као учење, иако често смањује когнитивни напор. Када нам АИ даје брзе одговоре, може се створити лажни осећај компетентности, што су истраживачи означили као опасни врх „Планине глупости“, концепт повезан са Денинг–Кругеровим ефектом.
Упркос ризицима, универзитети се све више окрећу формалној употреби АИ технологија. Оксфорд је ове године потписао званичан споразум са ОпенАИ-јем након успешног пилот-пројекта који студентима обезбеђује посебну верзију Чет џи-пи-тија са додатним безбедносним механизмима. Према речима званичника, циљ је да се студенти припреме за свет у којем је АИ неизбежан део академског и професионалног живота.
Слично томе, и други универзитети уводе правила која не забрањују генеративни АИ, већ наглашавају потребу за одговорним коришћењем, укључујући свест о могућим грешкама, пристрасностима и опасностима од тзв. халуцинација.
Како АИ постаје интегрални део образовања, стручњаци упозоравају да ће седеца и млади морати другачије да се образују. Професорка Кејтлин Регир са Универзитетског колеџа у Лондону истиче да је потребно развити образовне програме који уче младе колико је прихватљиво препустити се вештачкој интелигенцији у процесу размишљања. Као аналогију наводи појаву физичког васпитања у школама након индустријализације: ако технологија преузима наше менталне напоре, биће нам потребна „теретана за мозак“ или емоционална и социјална настава која развија способности критичког мишљења и разумевања.
АИ је већ постао део академског света. Питање више није да ли ће студенти користити вештачку интелигенцију, већ како ће научити да је користе на начин који им не одузима, већ развија, менталне способности.
