Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања саопштило је данас да ће од 1. јануара 2026. године у целом систему социјалне заштите бити уведена јединствена основица за обрачун основне плате, а новим решењем, основица ће, уз планирано повећање од 5,1 одсто, износити 6.528,24 динара.
Узимајући у обзир повећање основице и измене Уредбе о коефицијентима за запослене у систему социјалне заштите, које су усвојене на иницијативу министра за рад и запошљавање Милице Ђурђевић Стаменковски, од 1. јануара наредне године, ниједан запослени у систему социјалне заштите неће примати основну плату која је мања од износа просечне минималне нето зараде у Србији, наводи се у саопштењу.
До сада су у систему постојале чак четири различите основице, што је у пракси доводило до неједнакости приликом сваког усклађивања зарада.
„Увођењем јединствене основице стварамо фер и уједначене услове за све запослене, без обзира на установу или врсту услуге у којој раде. Ова промена је један од кључних корака у нашем настојању да изградимо здраве и одрживе темеље система социјалне заштите, у којем се рад свих стручњака и сарадника вреднује на правичан и транспарентан начин“, истакнуто је у саопштењу.
Министарство додаје да ће наставити да унапређује положај запослених и укупне услове рада, јер су они основ стабилног и квалитетног система подршке грађанима.
БОНУС ВИДЕО:
ЗАНИМЉИВОСТИ: АИ нам мења мозак, а ми о томе појма нисмо имали
Вештачка интелигенција брзо осваја образовни систем, а најновија истраживања указују на то да би могла да мења наше менталне способности и то често на начине које ни не примећујемо.
Према подацима из истраживања спроведеног почетком године, чак 88 одсто студената у Британији користило је АИ алате попут Чет џ-пи-тија за писање задатака, што је драматичан пораст у односу на претходну годину. Слични трендови примећени су и у САД. Како се АИ интегрисао у свакодневни академски рад, многи га користе уз оправдање да то „сви већ раде“.
Међутим, рани налази научника показују негативне последице. У експерименту у којем су учесници писали есеје уз различите нивое помоћи, од потпуног ослањања на АИ до самосталног писања, примећено је да је мождана активност била нижа код оних који су користили вештачку интелигенцију. Ови учесници су касније били и лошији у присећању сопственог текста. Истраживачи наглашавају да је реч о прелиминарним резултатима, али упозоравају на могућност пада способности учења код студената који се ослањају на велике језичке моделе.
Страх да технологија нарушава меморију није нов. Још је Сократ упозоравао да ће писана реч ослабити способност памћења. Савремена истраживања указују на сличне појаве: већ 2011. године забележен је такозвани „Гугл ефекат“, према којем људи мање памте информације ако знају да их лако могу поново наћи на интернету.
Посебан проблем, сматрају стручњаци, јесте то што употреба АИ делује као учење, иако често смањује когнитивни напор. Када нам АИ даје брзе одговоре, може се створити лажни осећај компетентности, што су истраживачи означили као опасни врх „Планине глупости“, концепт повезан са Денинг–Кругеровим ефектом.
Упркос ризицима, универзитети се све више окрећу формалној употреби АИ технологија. Оксфорд је ове године потписао званичан споразум са ОпенАИ-јем након успешног пилот-пројекта који студентима обезбеђује посебну верзију Чет џи-пи-тија са додатним безбедносним механизмима. Према речима званичника, циљ је да се студенти припреме за свет у којем је АИ неизбежан део академског и професионалног живота.
Слично томе, и други универзитети уводе правила која не забрањују генеративни АИ, већ наглашавају потребу за одговорним коришћењем, укључујући свест о могућим грешкама, пристрасностима и опасностима од тзв. халуцинација.
Како АИ постаје интегрални део образовања, стручњаци упозоравају да ће седеца и млади морати другачије да се образују. Професорка Кејтлин Регир са Универзитетског колеџа у Лондону истиче да је потребно развити образовне програме који уче младе колико је прихватљиво препустити се вештачкој интелигенцији у процесу размишљања. Као аналогију наводи појаву физичког васпитања у школама након индустријализације: ако технологија преузима наше менталне напоре, биће нам потребна „теретана за мозак“ или емоционална и социјална настава која развија способности критичког мишљења и разумевања.
АИ је већ постао део академског света. Питање више није да ли ће студенти користити вештачку интелигенцију, већ како ће научити да је користе на начин који им не одузима, већ развија, менталне способности.
