На платформи за праћење цена у трговинским ланцима, која ће за две недеље бити доступна јавности, грађани ће моћи да прате кретање цена у продавницама, колико производа је у ком ланцу тренутно на акцији и да виде у којој продавници је цена производа најповољнија, речено је на састанку представника Министарства унутрашње и спољне трговине са Канцеларијом за ИТ и еУправу у оквиру завршних активности на успостављању платформе за праћење цена у трговинским ланцима.
На платформи ће бити јавно доступни ценовници које трговци недељно достављају Министарству, у складу са обавезама прописаним Уредбом.
Како је већ раније најавила министарка унутрашње и спољне трговине Јагода Лазаревић, грађани ће на платформи моћи да бирају трговински ланац, категорију производа, производ, бренд и цену као и да пореде цене у трговинским ланцима. Платформа ће, наводи се у саопштењу, бити корисна јер ће давати комплетан увид у кретање цена за време трајања уредбе и колико су неки производи појефтинили или поскупели.
На састанку је, истиче се, договорено и да Министарство унутрашње и спољне трговине и Канцеларија за ИТ одмах крену са припремама још значајних пројеката који ће потрошачима бити од велике користи.
Пожурило се због Уредбе о маржама
Лазаревић је раније истакла како ова платформа није везана само за уредбу о посебним маржама јер је била планирана и пре ње, а пре свега у контексту новог Закона о заштити потрошача. Додала је да се ипак због уредбе пожурило са комплетирањем платформе.
„И сама сам провела сате гледајући ту базу, гледала како су се кретале цене, поредила и анализирала. Многи важни производи су појефтинили, и по 20 до 25 одсто, има и производа који нису, оних којима је маржа и раније била испод 20 одсто, као и оних, попут кафе, који су берзанска роба. Грађани ће моћи сами да на платформи упореде цене, изаберу трговце, и као потрошачи изаберу“, рекла је Лазаревић.
Као пример је навела да се код неких млечних производа цена није мењала од ступања уредбе на снагу, док постоје измене цена код неких малих добављача.
„На нама као потрошачима је да одаберемо шта ћемо да купимо за свој новац. А када имате све прегледно, као што ће бити на платформи, можете лепо да се припремите пре одласка у куповину“, истакла је Лазаревић.
Поводом најава појединих трговинских ланаца да ће затварати објекте по Србији због Уредбе о ограничавању маржи, Лазаревићева је рекла да се држава стално суочава са разним видовима притисака а да је ово један врло социјално осетљив вид притиска.
„Али ми врло добро знамо да постоје објекти који једноставно нису рентабилни много дуже и много пре доношења уредбе. Такође, пратимо и проток запослених у трговинским ланцима, па знамо да је број запослених у трговинским ланцима почео да опада још од 2021. године, а да је број објеката растао“, навела је Лазаревић.
ЕУправозато.рс
БОНУС ВИДЕО:
ЗАНИМЉИВО: КАКО БИСМО ДАНАС ЖИВЕЛИ ДА СМО ПОД ДУШАНОВИМ ЗАКОНИКОМ
Душанов законик познат у прошлости и као „Закон благоверног цара Стефана“, један је од најзначајнијих извора српског средњовековног права. Законик се састоји од укупно 201 члана, а казне које следе уколико се прекрши неки члан, леди крв у жилама
Први део Законика донет је на сабору одржаном на Вазнесење 20. маја 1349. године у Скопљу када је донето 135 чланова. Други део Законика донет је на сабору одржаном 31. августа 1354. у Серу и тада је допуњен са још 66 чланова.
Законик се састоји од укупно 201 члана, а писан је на старосрпском језику.
Доношењем овог законика цар Душан је желео да успоставити владавину права, јединствени правни систем који важи на територији целог царства, али и ограничи захтеве и права властела која је њиме такође стављена у оквире закона.
Душанов законик највише се бави државним правом – регулисањем односа међу сталежима и њиховом односу према цару, организацијом судства и судског поступка, ауторитетом судија, начелом законитости, борбом против разбојника и лопова, кривичним правом, а најмање говори о грађанском праву.
Оригинал Душановог законика није сачуван, али постоји преко 20 преписа. Најстарији препис (вероватно најближи оригиналу) потиче из Струге из 14. века. После њега следи препис из Призрена из 15. века који је најпознатији.
Законик је упамћен као врховни правни акт којим је средњовековна Србија успостављена као правна држава.
Садржао сурове казне
Казне предвиђене Душановим закоником углавном су биле новчане, али је било и телесних казни које су подразумевале тешко сакаћење, а и батињање. Такође, разликовале су се у односу на то да ли се примењују на властелинима или обичном народу. Ево неких од чланова из овог документа који то илуструју:
Члан 53. О насиљу: „Ако који властелин узме властелинку силом, да му се обе руке отсеку и нос сареже; аколи себар узме силом властелинку, да се обеси, аколи своју другу узме силом, да му се обе руке отсеку и нос сареже“.
Члан 54. О блуду властелинке: У законику стоји да нико не сме да се жени без благослова свог духовника, а уколико се то учини „такви да се раставе“.
Не само да су законом уређивани брачни, већ и сексуални односи, те се кажњавала чак и „блуд међу супружницима“. „Ако властелинка учини блуд са својим човеком, да им се обома руке отсеку и нос сареже.”
