Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен наставља са плановима за коришћење руске имовине у ЕУ, упркос новој иницијативи САД за окончање рата у Украјини.
Она не може да замисли сценарио у којем би континуирану подршку Украјини финансирали искључиво европски порески обвезници, изјавила је фон дер Лајен у ЕУ парламенту у Стразбуру. Према њеним речима, Европска комисија је спремна да представи правни документ који би омогућио коришћење средстава замрзнутих у Европи од стране Руске централне банке.
Тренутни планови предвиђају кредите Украјини у укупном износу до 140 милијарди евра користећи руска средства. Русија ће моћи да врати овај новац тек након што плати репарације након завршетка агресије против Украјине. Уколико се замрзнута руска средства неочекивано ослободе, на пример као резултат пресуда или споразума међународних судова, државе чланице ЕУ ће бити обавезне само да дају гаранције. Финансијске потребе Украјине процењују се на 135,7 милијарди евра до краја 2027. године.
Белгија тренутно блокира план. Влада земље види значајне правне ризике и страхује од негативних последица за европске компаније које настављају да послују у Русији. Белгија, сусед Немачке, игра кључну улогу, јер већину руских фондова тренутно управља Euroclear.
Дотичући се текућих преговора о мировном плану за Украјину, фон дер Лајен је нагласила да се државне границе не могу мењати силом. План, који су САД представиле прошле недеље и критиковале као једнострана „руска листа жеља“, предложио је да Украјина пристане да значајан део своје територије уступи Русији. „Ако данас легитимишемо и формализујемо уништавање граница, сутра ћемо отворити врата новим ратовима“, упозорила је фон дер Лајен у свом говору у парламенту.
БОНУС ВИДЕО:
ЗАНИМЉИВО: КАКО БИСМО ДАНАС ЖИВЕЛИ ДА СМО ПОД ДУШАНОВИМ ЗАКОНИКОМ
Душанов законик познат у прошлости и као “Закон благоверног цара Стефана”, један је од најзначајнијих извора српског средњовековног права. Законик се састоји од укупно 201 члана, а казне које следе уколико се прекрши неки члан, леди крв у жилама
Први део Законика донет је на сабору одржаном на Вазнесење 20. маја 1349. године у Скопљу када је донето 135 чланова. Други део Законика донет је на сабору одржаном 31. августа 1354. у Серу и тада је допуњен са још 66 чланова.
Законик се састоји од укупно 201 члана, а писан је на старосрпском језику.
Доношењем овог законика цар Душан је желео да успоставити владавину права, јединствени правни систем који важи на територији целог царства, али и ограничи захтеве и права властела која је њиме такође стављена у оквире закона.
Душанов законик највише се бави државним правом – регулисањем односа међу сталежима и њиховом односу према цару, организацијом судства и судског поступка, ауторитетом судија, начелом законитости, борбом против разбојника и лопова, кривичним правом, а најмање говори о грађанском праву.
Оригинал Душановог законика није сачуван, али постоји преко 20 преписа. Најстарији препис (вероватно најближи оригиналу) потиче из Струге из 14. века. После њега следи препис из Призрена из 15. века који је најпознатији.
Законик је упамћен као врховни правни акт којим је средњовековна Србија успостављена као правна држава.
Садржао сурове казне
Казне предвиђене Душановим закоником углавном су биле новчане, али је било и телесних казни које су подразумевале тешко сакаћење, а и батињање. Такође, разликовале су се у односу на то да ли се примењују на властелинима или обичном народу. Ево неких од чланова из овог документа који то илуструју:
Члан 53. О насиљу: “Ако који властелин узме властелинку силом, да му се обе руке отсеку и нос сареже; аколи себар узме силом властелинку, да се обеси, аколи своју другу узме силом, да му се обе руке отсеку и нос сареже”.
Члан 54. О блуду властелинке: У законику стоји да нико не сме да се жени без благослова свог духовника, а уколико се то учини “такви да се раставе”.
Не само да су законом уређивани брачни, већ и сексуални односи, те се кажњавала чак и “блуд међу супружницима”. “Ако властелинка учини блуд са својим човеком, да им се обома руке отсеку и нос сареже.”
