Министарство трговине објавило је нове цене горива које важе наредних седам дана.
Од данас од 15 часова, литар евро дизела кошта 201 динар, док литар европремијум БМБ бензина износи 181 динар.
Нове цене важиће до петка, 5. децембра.
У поређењу са претходном недељом, дизел је јефтинији за 3 динара по литру (претходно 204 динара), док бензин бележи пад од 2 динара по литру (претходно 183 динара).
Европски берзански индекси су данас неуједначени, цена нафте је благо порасла након дужег периода када је била у паду, док су у фокусу аналитичара прелиминарни подаци о инфлацији у Француској, Шпанији, Италији и Немачкој.
Новембар је био нестабилан месец за акције, пошто је на тржишту завладао страх због могуће прецењености технолошких компанија и очекиваних приноса повезаних за вештачком интелигенцијом, преноси ЦНБЦ.
На берзама је због тога забележен низ распродаја акција, а ситуација се донекле умирила у последњој недељи новембра након што је америчка централна банка (Фед) наговестила да ће снизити каматне стопе на састанку 9. и 10. децембра.
Индекс Франкфуртске берзе ДАX је данас у 9.30 сати пао за 0,09 одсто на 23.762,58 поена, француски ЦАЦ 40 за 0,01 одсто на 8.098,74 поена, док је британски ФТСЕ 100 порастао за 0,12 одсто на 9.704,92 поена, а московски МОЕX за 0,19 одсто на 2.626,14 поена.
Америчка тржишта су јуче била затворена због прославе Дана захвалности. Трговање ће се данас наставити скраћеном сесијом, када ће се тржиште затворити у 13.00 часова по тамошњем времену, преноси ЦНБЦ.
Вредност америчког берзанског индекса Доw Јонес је на затварању берзи у среду порасла за 0,67 одсто на 47.427,12 поена, вредност индекса С&П 500 за 0,69 одсто на 6.812,61 поен, а вредност индекса Насдаq за 0,82 одсто на 23.214,69 поена.
Европски фјучерси гаса за јануар су се данас на отварању берзе ТТФ продавали по цени од 29,4 евра за мегават-сат.
Према актуелним подацима са берзи, цена сирове нафте је порасла на 59,057 долара, а цена нафте Брент на 62,875 долара.
Цена злата је порасла на 4.181,98 долара за унцу, а цена пшенице пала на 5,2200 долара за бушел (бушел износи 27,216 кг).
Вредност евра у односу на долар на валутној берзи Фореx износи 1,15766 долара, што је за 0,17 одсто мање него на почетку трговине.
БОНУС ВИДЕО:
ЗАНИМЉИВОСТИ: КАКО је НАСТАО „ЕУРОКРЕМ“ и како је освојио регион?
Данашња прича ће бити изузетно „слатка“ јер ћемо вам објаснити како је настао „Еурокрем“ („Еурокрем“) и како је освојио регион – некадашњу Југославију овај слатки прозвод многих нас из детињства.
Ако сте одрасли на Балкану после 1975. године, вероватно вам се бар једном десило да вам мајка или бака каже: „Узми хлеб и Еурокрем и иди напоље да се играш!“
Тај крем од лешника и какаа постао је више од намаза – постао је симбол детињства, зимских доручака и најбржег начина да се умири гладно дете.
Али како је један швајцарски рецепт из 1964. године постао краљ балканских остава?
Почетком седамдесетих у фабрици „Таково“ у Горњем Милановцу, Јован Томовић, рођен 1932. године, био је човек са визијом. Као генерални директор од средине шездесетих, он је већ имао искуства у међународној сарадњи.
Био је познат по практичном приступу: не само да је водио фабрику, већ је лично путовао по Европи тражећи идеје за нове производе.Тако је једном приликом видео Нутеллу у Италији и Швајцарској и одлучио: „То морамо имати и ми!“
Све се променило током службеног пословног пута у Италију 1969. године. Томовић, у пратњи сарадника, посетио је Милано и Торино – центре италијанске индустрије.
Док су преговарали о увозу сировина и технологије, Томовић је приметио нешто неочекивано на полицама супермаркета: стаклене тегле са кремастим намазом од лешника и какаа.
То је био „Еурокрем“ (у оригиналу „Еуроцрем“ или сличан назив), производ италијанске компаније А. Гандола & Ц. Спа, основане 1922. године у Милану.
По неким причама кључни датум је 30. септембар 1970. године. У Милану је потписан уговор између А. Гандола & Ц. Спа и ПИК „Таково“: куповина лиценце за технологију, опрему и робну марку „Еуроцрем“ и „Еуроцрем блок“.
Цена није јавно објављена, али је укључивала пренос кноw-хоw-а – од рецептуре до машина за мешање и паковање. „Таково“ је уложило у нову линију у фабрици бомбона, која је првобитно заузимала само део простора.
Први намаз се звао „Еуроцрем“ (једно реч, са „ц“) Производња под лиценцом у тадашњем југословенском комбинату Таково (Горњи Милановац) је почела почетком 1970-их, најчешће се спомиње 1972. као година када је Еуроцрем заиста ушао у серијску производњу
Рецепт је био готово идентичан Нутелли, али са једном великом разликом – уместо палминог уља користило се сунцокретово уље (јер палмино уље није било доступно у Југославији). То је случајно учинило Еурокрем укуснијим за многе – блажи, мање масни афтертасте.
Тако је настао култни ритуал – хлеб + Еурокрем!
1975.године име се мења у Еурокрем (са „к“) и долази позната плаво-бела амбалажа са црвеним поклопцем. Слоган: „Еурокрем – крем за све генерације“.
До 1976. године, производња се проширила на посебан погон, а 1982. достигла је врхунац од хиљада тона годишње. Еурокрем није само спасао „Таково“ – он је трансформисао читав град.
Томовић је остао на челу до 1985. године, када га је политичка криза (веза са Иваном Стамболићем и Осма сјеђница) макнула са позиције. Ипак, његов допринос остао је неупитан.
Цена – био је 3–4 пута јефтинији од увозне Нутелле (која се могла купити само у „Конзуму“ или на граници).Доступност еурокрема је да га је имала свака продавница у Југославија. Годишња производња 1980-их достизала је 12.000 тона!
Два укуса у једној тегли 1982. године Таково уводи генијалан потез: пола тегле бели крем (млечни), пола смеђи (какао-лешник). Деца су могла да бирају или да мешају. То није имала ни Нутелла ни нико други на свету.!
1984.године, Олимпијске игре у Сарајеву – Еурокрем је био званични спонзор и дељен спортистима. Док фабрика „Таково“ извози Еурокрем у СССР готово 300 вагона годишње као у и Источну Немачку .Док је 90-тих – у ратним годинама тегле од 1 кг постају валута. Једна тегла Еурокрема = 5 пакли цигарета или 2 литре бензина.2005.године
2005.године фабрику „Таково“ купује словенско-српска група Сwисслион (власник Родољуб Драшковић). Фабрика у Горњем Милановцу и даље ради пуним капацитетом. Извози се у 25 земаља, а највећи обожаваоци су и даље у Србији, Босни, Хрватској, Црној Гори, Македонији и међу дијаспором.
Да ли је Еурокрем још увек исти?
Еурокрем је оригинално уведен 1972. године под лиценцом италијанске компаније А. Гандола & Ц. Спа, која је регистровала бренд код Светске организације за интелектуално власништво (WИПО) 1967. године.
Рецепт је био близак оригиналној Нутелли, али прилагођен југословенским условима (нпр. коришћење сунцокретовог уља уместо палминог). Лиценца је омогућавала Такову (данашњем Сwисслион-Таково) да користи тачну формулу и бренд, са високим процентима кључних састојака: до 10% лешника и 9% путера/масноће у млечном и какаоном делу.
Међутим, лиценца је престала да важи у 2000-им годинама, након преузимања Такова од стране Сwисслион групе 2005. године.
Тачан датум престанка није јавно документован (компанија није одговорила на упите медија), али последице су видљиве у променама састава.
Сwислион је 2008. године регистровао сопствени бренд „Таково Еуроцрем“ код WИПО, што је омогућило независну производњу без обавезе поштовања оригиналне формуле.
Нутелла је и даље „оригинал“, али за милионе људи на Балкану Еурокрем је „прави“. Јер није ствар у рецепту – ствар је у томе што је био део сваког детињства од 1975. до данас.
Ако отворите теглу данас и оњушите – мирис ће вас вратити у 1985. годину, на дрвене столове у основној школи и на бакин глас: „Узми још мало, да не будеш гладан!“
И за краљ љубитељима Еурокрема да дамо и ову информацију оригинал „Гандола Еурокрем“: Још увек се производи у Италији и доступан онлине (нпр. преко специјализованих продавница).
извор:Занимљивостидана.цом
